Gruzijsko sudbonosno ili - ili

Početkom aprila se saznalo da se vladajuća partija Gruzije vratila planovima za usvajanje zakona „o transparentnosti stranog uticaja“, koji se poredi sa ruskim zakonom o „stranim agentima“.

Prvi pokušaj usvajanja ovog projekta u proleće 2023. izazvao je velike proteste, sukobe demonstranata s policijom i hapšenja.

Parlament  je odobrio projekat u prvom čitanju, ali su nakon oštrih kritika iz EU i SAD i pod pritiskom protesta vlasti odlučile da ga povuku.

Nemačka vlada je kritički prokomentarisala najnovije planove vladajuće partije u Gruziji da se vrati u razmatranje nacrt zakona „o transparentnosti stranog uticaja”, koji se poredi sa ruskim zakonom o „stranim agentima”.

„Sa žaljenjem konstatujemo da se ovaj projekat ponovo razmatra, uprkos jasnoj reakciji u društvu i inostranstvu“, prokomentarisao je u petak zamenik portparola vlade Kristijan Hofman.

Portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova je istakao da je Gruzija na putu reformi neophodnih za pridruživanje EU, a Tbilisi zna da su sloboda štampe i demokratija temeljne vrednosti Evropske unije.

On nije direktno komentarisao kakve bi posledice usvajanje zakona moglo da ima na dalji napredak Gruzije ka članstvu u EU. Kao što znate, Gruzija je dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju krajem 2023. godine, ali uz uslove.

Vladajuća partija u Gruziji iznenađena je reakcijom Zapada na nameru da se usvoji zakon o „stranim agentima“

Gruzijski premijer Iraklij Kobahidze trebalo bi da poseti Berlin sledećeg petka. Da li će tamo uspeti da ga “obrade”, ostaje da se vidi.

„Gruzijski san“ je i zvanično predložio amandmane na ustav  kojim se zabranjuje „LGBT propaganda“.

Evropska unija i SAD  izrazile su i sada veliku zabrinutost  zbog namera „Gruzijskog sna” da usvoji zakon o „stranim agentima”. Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili, koja je u sukobu sa vladajućom strankom, nazvala je inicijativu „sabotažom“ evropske budućnosti Gruzije .

Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili oštro je kritikovala vladajuću partiju „Gruzijski san” zbog namere da usvoji zakon „o stranim agentima”, koji se poredi sa ruskim, ističući da podržava evropsku budućnost zemlje.

Zurabišvili, koja je već duže vreme u otvorenom sukobu sa vladajućom partijom, izrazila je ogorčenje zbog namere vladajuće stranke da se vrati u razmatranje projekat koji uvodi dodatne uslove za nevladine organizacije koje finansiraju zapadni donatori.

Ona je napomenula da „Gruzijski san“ tvrdi da je zaslužna da Gruzija dobije status kandidata za pristupanje EU, ali da istovremeno vodi zemlju u suprotnom pravcu.

„Ta retorika je trajala neko vreme, ali sada je sve jasno: „Gruzinski san” se jasno izjasnio, rekao je „ne“ Evropi u svim pravcima... Dobili smo neku vrstu avansa od Evrope. A danas „Gruzinski san“ sabotira naš put i našu evropsku budućnost. Sabotaža je jedina reč koja mi sada pada na pamet“, rekao je predsednik na hitnom brifingu.

Ona je u odnosu na predlog zakona naglašeno upotrebila termin „ruski zakon“, dok je predsednica parlamenta ranije izjavila da opozicija ne treba da tako naziva ovaj predlog zakona.

"Da, koristim ovaj termin - uvođenje „ruskog zakona”... Ne želite da čujete ili vidite da je gruzijsko društvo ujedinjeno u jačanju naše nezavisnosti. Rusija se više nikada neće vratiti ovde", naglasila je Salome Zurabišvili. .

Predsednik je odgovorio da vlasti opstruišu reformu pravosuđa, ne žele da otvaraju dodatna biračka mesta u inostranstvu i ne žele publicitet o slučajevima korupcije.

Ona je takođe sugerisala da „Gruzijski san“ pokušava da izazove destabilizaciju u zemlji kako bi imao razloga da svoje protivnike naziva „radikalima, agentima i članovima ratne partije“.

Predsednik je pozvao građane da izađu na birališta i tako odluče budući kurs zemlje.

"Potrebna nam je ogromna mobilizacija, a ne beznađe i depresija... Spremnost da se na izbore izađe pod jednom evropskom zastavom. Možda sa nekoliko partija, ali pod jednom zastavom", naglasila je Zurabišvili.

Opozicija ponovo poziva na protestne akcije, videći u inicijativi pokušaj napada na slobodu govora, pritisak na civilno društvo, diskreditaciju organizacija i medija nelojalnih vlasti.

Sve u svemu, Gruziji predstoje “nemirni dani”.