Turci se povlače iz pregovora o ujedinjenju Kipra

Turci koji su na severu Kipra proglasili svoju državu uveliko se pripremaju da obeleže pedesetu godišnjicu vojne intervencije Ankare na ostrvu. Oni više ne žele da pregovaraju sa Grcima o ponovnom ujedinjenju ostrva, iako ih na to obavezuju rezolucije Ujedinjenih nacija.

„Više nema nade za ponovno ujedinjenje ostrva: mi možemo da razgovaramo samo o statusu dve odvojene i nezavisne države – turske i grčke. To je naša nova politika posle višegodišnjih neuspešnih pregovora o ujedinjenju Kipra”, preneli su istanbulski mediji izjavu predsednika Turske republike Severni Kipar Ersina Tatara koju je dao povodom priprema za obeležavanje pedesete godišnjice vojne intervencije Ankare i podele tog mediteranskog ostrva.

Ankara je, podsetimo, 20. jula 1974. godine vojno intervenisala kako bi zaštitila svoju braću na severu ostrva posle državnog udara u Nikoziji i obaranja arhiepiskopa Makariosa, koji je navodno organizovala tadašnja vojna hunta u Atini. Turci su tada zaposeli više od trećine ostrva, gde i danas imaju oko trideset hiljada vojnika. U međuvremenu, kiparski Turci su proglasili svoju državu (1983. godine), koju je dosad priznala samo vlada u Ankari. Republika Kipar je član Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija. Početkom ovog veka primljena je u Evropsku uniju, dok je turska kvazidržava ostala izolovana i jedva sastavlja kraj s krajem samo zahvaljujući pomoći iz Ankare, koja, u znak solidarnosti sa Turcima na ostrvu, nema diplomatske odnose sa vladom u Nikoziji. To je jedna od prepreka na evropskom putu Turske pošto nema odnose sa stalnom članicom EU – Republikom Kipar. Međutim, Turci se ne osvrću na kritike koje zbog toga često stižu iz Ujedinjenih nacija i EU.

Novi sudar između Grka i Turaka usledio je posle otkrića velikih nalazišta nafte i gasa u istočnom Mediteranu. U Ankari tvrde da u podeli tog prirodnog blaga treba da učestvuje i nepriznata turska država na severu ostrva, ali u Nikoziji to osporavaju sve dok se Kipar ponovo ne ujedini.

Na severu ostrva priznaju da se zbog izolacije suočavaju sa mnogim ekonomskim problemima, ali kažu da nemaju alternativu. Zahvaljujući Ankari, tvrdi Tatar, uspeli su da prošire saradnju sa mnogim zemljama, iako ih one zvanično ne priznaju kao državu.

Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra i povraćaju grčke imovine koji su godinama vođeni pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija zapali su u ćorsokak jer Turci sada bojkotuju tu ideju. Delegacije dve zemlje poslednji put su se sastale 2017. godine u Švajcarskoj. Grčka strana se i dalje zalaže za sprovođenje rezolucija Ujedinjenih nacija o stvaranju zajedničke federalne države dve ravnopravne zajednice koje žive na ostrvu – grčke i turske. To podrazumeva povraćaj zaposednute grčke imovine kao i rasvetljavanje sudbine više od hiljadu lica koja su bez traga nastala tokom turske vojne intervencije pre pedeset godina. U Nikoziji traže da se u Anadoliju vrate i mnogi kolonisti koji su se u međuvremenu doselili na Kipar. Nezvanično se pominje brojka od nekoliko desetina hiljada.

„Niko ne može da natera Turke na Kipru da u jalovim pregovorima gube još pedeset godina”, kaže turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Najnoviji razvoj situacije na Kipru potvrđuje da takozvani zamrznuti konflikti ne donose rešenja već samo unedogled odlažu nalaženje izlaza. To potvrđuje kako slučaj Kipra tako i spor Kine i Tajvana, podela Koreje, situacija na Kosovu... Pogotovo što je svetska organizacija očevidno nemoćna da sprovede sopstvene rezolucije koje je usvojila kako bi se rešila ta sporna pitanja.