Srbi ponovo na optuženičkoj klupi u UN

Priprema nove rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, na predlog Nemačke i Ruande, predstavlja veliku pretnju za Srbiju, Republiku Srpsku i srpski narod. Predlogom se predviđa da se 11. jul odredi kao međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici i da se obeležava u svim državama svake godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio šta se zapravo krije iza ove ideje: odmah posle rezolucije izaći će se sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, na osnovu stava da političke tvorevine zasnovane na genocidu ne mogu da postoje, uz zahtev da Beograd plati ratnu odštetu.

On je objasnio i da su dva razloga za ovaj pritisak: jedan da srpski narod bude kažnjen zbog slobodarske i nezavisne politike, da bude dodatno pritisnut po pitanju Kosova i Metohije i zbog spoljnopolitičke orijentacije. Drugi je taj da mogu da pokažu muslimanima širom sveta da postoje muslimani koje podržavaju, s obzirom na odnos prema Palestincima i drugima.

Podsetimo, najoštrija polemika o rezoluciji o Srebrenici, koju je tada podnela Velika Britanija, vođena je 2015. u Savetu bezbednosti. U tekstu se na više mesta pominjala reč genocid, čijim bi prihvatanjem direktno impliciralo da su Srbi genocidni narod, kao i da je stradalo 8.000 Muslimana. Međutim, posle dva dana pokušaja usaglašavanja teksta, tadašnji ambasador Rusije Vitalij Čurkin uložio je veto i rezolucija je oborena.

Pre toga je 26. februara 2007. presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu Srbija oslobođena odgovornosti da je izvršila zločin genocida. Sud je odbio zahtev BiH za nadoknadu materijalne i nematerijalne štete. Srbiji, dakle, nije naloženo plaćanje bilo kakve kompenzacije, pa ni simbolične.