S ruba pameti

Pre neki dan je na ovim stranicama Savo Štrbac pisao o jednom čudesnom skupu pod okriljem Hrvatskog sabora održanom 13. marta 2024, u organizaciji za dom spremnog poslanika Ante Prkačina, koji je za vreme rata devedesetih bio pripadnik HOS-a, paravojne formacije radikalnih hrvatskih nacionalista i koji se svojim imenom, ikonografijom i ratnim ciljevima naslanjao na režim NDH, gde je dogurao do načelnika štaba i generalskog čina. Na skupu pod naslovom „Uticaj Srpske pravoslavne crkve na političke tokove i događaje u Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, juče, danas, sutra” govorilo je desetak istomišljenika, među njima i tri Crnogorca, akademik Sreten Vujović, Nikola Kostov Čelebić i Milorad Popović, koji su domaćina oslovili sa „Ante – brate”. Gospodin Štrbac nije ulazio u to šta je sve rečeno, već se uglavnom bavio ulogom raščinjenog sveštenika SPC Bojana Jovanovića, koji se uz veliku uzajamnu zahvalnost pojavio u mantiji i predstavio zločine Srpske pravoslavne crkve. Skup je trajao tri sata i imao sam strpljenja da na internetu saslušam ovaj neverovatan sadržaj na rubu pameti.

Najkraće rečeno, nema tog zla koje SPC nije počinila u tim zemljama, od pre Svetog Save pa do sutra. Neću se ni ja zadržavati na toj zapanjujućem antisrpskom šenlučenju, ali bila bi velika šteta da se ne obznani šta je izgovorio pri kraju Milorad Mijo Popović, predstavljen kao stasiti Crnogorac, pesnik, književnik, filozof, političar...

Citiram: „Srbija i Rusija sa srpskim i ruskim parama imaju vrlo moćne lobije propagandne u globalnim centrima gde se formira globalna politika, pre svega u Vašingtonu. Madlen Olbrajt, koja je imala takvu ulogu početkom 21. veka bila je... ta njena organizacija je bila lobista srpski. Umrla je, ali milioni su u pitanju, jer imaju svoje kongresmene, svoje medije i tako dalje, koji permanentno imaju kontinuitet. Jer ovo što mi danas govorimo, to dođe do jednog ograničenog broja ljudi, međutim dnevno ima raznih stvari i to se izgubi. Ali Srbija i Rusija imaju lobije koji to permanentno rade i permanentno zamućuju tu sliku koja je inače po definiciji jasna. Nama je svima ovde jasno o čemu se radi i ne treba biti previše ni inteligentan ni obrazovan da se shvati. Većina ljudi u Hrvatskoj ima o tome pravilno mišljenje, ali ovde koliko vidim u medijima hrvatskim, koliko znam, postoje pozadinski interesi, novac koji je povezan sa određenim centrima srpskim, ruskim i tako dalje.”

Ima li od ovoga dalje, stasiti brate Mijo!

Reditelj

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista