Palata nauke otvara vrata u decembru

Sa robotom ćete moći da igrate društvene igre, a on će vam služiti kafu. Upoznaćete se sa algoritamskim načinom razmišljanja i družiti sa pravim istraživačima. Na džinovskom globusu imaćete priliku da u realnom vremenu pratite šta se dešava na planeti Zemlji, dok će u najsavremenijem planetarijumu biti prikazani astronomski fenomeni, ali i filmovi o dubokim okeanima i istoriji... To je samo deo sadržaja i eksponata koji će biti predstavljeni u Palati nauke, zadužbini Miodraga Kostića, vlasnika poslovnog sistema „MK grupe”, u stoletnom zdanju na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša koje će svoja vrata posetiocima otvoriti u decembru ove godine. Tada će obnova zgrade nekadašnje Jadransko-podunavske banke započeta prošlog leta biti okončana, a u njenu rekonstrukciju biće uloženo 25 miliona evra. To zdanje ostaće iste površine (5.500 kvadratnih metara) i spratnosti (četiri nivoa), ali menja prvobitnu stambeno-poslovnu namenu – imaće 19 istraživačkih centara kojima će rukovoditi profesori i docenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu i postaće mesto susreta sadašnjih i budućih naučnika, studenata, đaka, turista, ljudi svih generacija koji veruju u svet bezgraničnih mogućnosti koji otkriva nauka.

– U Palati nauke želimo da postavimo i predstavimo sadržaje koji će biti relevantni u narednih 100 godina. U prizemlju se bavimo odnosom čoveka i tehnologije, savremenim naučnicima i istorijski važnim naučnicima srpskog porekla, poput Mihajla Pupina, rodonačelnika komunikacija. Na prvom spratu zemljom i prirodom, drugi je rezervisan za tehnologiju, a na poslednjem tema će biti svemir. Naši eksponati, biće ih više od 30, imaće tri sastojka – obrazovni, interaktivni i zabavni. Svaki od njih biće obrazovni jer nam je namera da kada izađete iz Palate nauke kažete da ste nešto naučili – naglašava Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića, koji je juče predstavnike medija upoznao sa svim onim što će Palata nauke da ponudi.

U tom zdanju, osim stalne izložbe u prizemlju, biće i privremene postavke o na primer ženama u nauci, pandemiji, pubertetu. Deca od pet do sedam godina imaće svoj naučni kutak, tu će naći i dva virtuelna prostora za igru (escape room), restoran, naučni kafe...

Polovina Palate nauke namenjena je za naučne centre ETF-a poput onih za robotiku, veštačku inteligenciju, mašinsko učenje u kojima nauka neće biti približena samo kroz eksponate, nego će posetioci moći da se sretnu sa istraživačima i upoznaju sa njihovim radom.

– Podrška nauci i obrazovanju bili su motiv predsedniku i osnivaču „MK grupe” Miodragu Kostiću da kroz svoju zadužbinu pokloni 25 miliona evra za Palatu nauke i ostavi trajnu vrednost sadašnjim i budućim generacijama. Ovaj prostor omogućiće mladim naučnicima da rade u vrhunskim uslovima i pomeraju granice u naučnim istraživanjima, ali će takođe otvoriti vrata svima, u misiji da približava naučna otkrića i njihovu primenu – ističe Aleksandra Stojanović, članica Upravnog odbora Zadužbine Miodraga Kostića.

Prva faza rekonstrukcije nekadašnje Jadransko-podunavske banke – obnova kamene fasade, krova i zamena drvene stolarije – privodi se kraju. Zdanje će dobiti dekorativno osvetljenje, a sav taj posao, kao i sređivanje originalnog enterijera pod budnim okom je gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da bi se očuvala arhitektonska i umetnička vrednost zgrade koja ove godine obeležava 100 godina od izgradnje. Podignuta je 1924. godine prema projektu nemačkog arhitekte Augusta Rajnfelsa. Objekat nije spomenik kulture, ali se nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu” koja je kulturno dobro, oblikovan je u duhu arhitekture akademskog klasicizma, sa bogatom arhitektonskom i skulptoralnom plastikom na fasadama – rad vajara Lojza Dolinara i Tome Rosandića.

Raskošan enterijer projektovan u modernom stilu ar dekoa govorio je o moći tadašnje banke i njenom ugledu u svetu, gde je do kraja Drugog svetskog rata imala filijale u više od dvadeset gradova. U unutrašnjosti ovog objekta ističu se, između ostalog, kružna šalter sala sa fontanom za koju je skulpturu Afrodite izveo vajar Petar Palavičini.

– Zadužbina Miodraga Kostića predstavlja pravi primer kako se štiti spomenik kulture i kako se pristupa očuvanju objekata izuzetne arhitektonske lepote i kulturne vrednosti. Retki su objekti u beogradskoj arhitekturi sa ovako bogatom fasadnom dekoracijom – naglasila je Olivera Vučković, direktorka Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i dodala da se nada da će zdanje do kraja godine biti proglašeno za pojedinačni spomenik kulture.

Sadržaji i eksponati

    – 19 najsavremenijih istraživačkih centara

najveći interaktivni globus u Evropi, prečnika tri metra, na čijoj površini će se prikazivati više od 500 različitih projekcija Zemlje, planeta, putanja aviona, geoloških fenomena i klimatskih promena, i to u realnom vremenu zahvaljujući NASA bazi podataka

planetarijum, sferni bioskop površine veće od 100 kvadratnih metara sa 36 sedećih mesta, u kojem će se, osim projekcija na temu svemira, emitovati i edukativni filmovi iz različitih naučnih oblasti

VR escape room

multifunkcionalna sala za radionice, seminare i naučna predavanja

naučni kafe, knjižara i restoran