Borba za bolji status prosvetnih radnika

Pišem vam povodom Pravilnika o obrazovanju i u vezi s statusom profesora i nastavnika. Trenutno je u pitanju osmogodišnje obrazovanje i možda test za primenu istog kod srednjeg obrazovanja.

Dugi niz godina, od devedesetih 20. veka, prosvetni radnici su u potcenjenom statusu kad je reč o odnosu države prema njima, njihovom tretmanu u društvu, školi i ličnom dohotku. Prosvetni sindikati izražavali su nezadovoljstvo, pogotovo u vezi s ličnim dohotkom, ali je učinjeno veoma malo, pa su tako prosečne plate u prosveti niže od onih u republici.

Dosadašnji zakon i važeći pravilnik daju veći značaj i važnost roditeljima i učenicima. Sve se svodi na nezadovoljstvo roditelja ocenama svoje dece iz raznih predmeta, traži se veća bez upuštanja u to da li je zaslužena. Na televiziji su gostovali razni profesori i roditelji i svi su iznosili iskustva u kojima je i do sada bilo pritisaka roditelja na profesore, i to najviše zbog ocena. Skorije je u „Politici” objavljeno da je na Filološkom fakultetu u Beogradu održan seminar profesora srpskog jezika. U jednoj anketi oko 60 profesora srpskog jezika imalo je stav da bi otišli u drugu organizaciju za istu ili veću platu.

Sećamo se profesorke srednje škole iz Trstenika kojoj je učenik izmakao stolicu i pritom je ona pala na pod, dok je sve to snimano. Kako su kažnjeni đaci i zaštićena profesorka? Setimo se i profesora matematike gospodina Kneževića iz Šeste beogradske gimnazije, kad je nekoliko roditelja imalo primedbe na njegovo ocenjivanje đaka. Direktor škole ga je zbog primedbi roditelja suspendovao s posla. Profesora Kneževića su branili njegovi bivši učenici, ističući da je reč o odličnom profesoru matematike koji im je dao odlično znanje i da su završili razne fakultete na kojima je osnov bila matematika. To nije vredelo i profesor je preminuo ne dočekavši penziju. Da li onoga ko ga je smenio i dotične roditelje grize savest?

Svaki profesor voli da mu učenici znaju, vladaju materijom i više voli da im daje četvorke i petice nego negativne ocene.

Kakav je status profesorske struke u društvu pokazuje činjenica da je sve manje studenata na fakultetima za razna profesorska zvanja: matematika, fizika, hemija, biologija... Država će doći u situaciju da u školi neće imati profesore za pojedine predmete.

Novi Pravilnik o ocenjivanju, koji je predmet raznih diskusija biće na štetu profesora. Tako grupa (više od 50 odsto) roditelja dece iz istog odeljenja može da stavi primedbe na predavanja, ocene i rad profesora. Razredni starešina se obaveštava o tome, saziva stručno veće i obaveštava direktora. Stručno veće daje mišljenje o profesoru, a je predviđeno, ako treba, da se neko vreme prate njegova predavanja. Gde je tu profesor i koliko se on pita?

Završila sam gimnaziju 1959. godine. U školi nismo imali pedagoge i psihologe. Bio je razredni starešina i direktor škole, nikakvih problema nismo imali s profesorima u vezi s ocenama. Roditelji su verovali profesorima. Prirodno-matematički fakultet, grupu biologija, upisala sam 1959. i završila ga u roku 1963. Prva služba bila mi je u jednoj seoskoj školi (selo Gornja Sabanta nadomak Kragujevca). Godine 1967. po raspisanom konkursu primljena sam za profesora biologije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. To je divna škola, koja je 2023. proslavila 190 godina postojanja i rada. Svi profesori su u nju primljeni po raspisanom konkursu i nije bilo partijskog zapošljavanja. Bila sam razredni starešina 1969. Tada u gimnaziji nije bilo psihologa i pedagoga, a svi problemi su rešavani u razgovorima s učenicima i na roditeljskim sastancima. U to vreme ocenjivanje je bilo takvo da su zbog slabih ocena učenici upućivani na popravne ispite, a bilo je i ponavljanja razreda. Nije bilo protesta roditelja pošto su ocene dobijane za znanje, ali i za neznanje.

Sada u gimnazijama i srednjim školama u odeljenjima ima dosta vukovaca, ali mnogi od njih ne polože prijemni ispit za fakultete.

Radila sam 37 godina sa oko četiri meseca bolovanja za sve vreme radnog staža. Ovo moje mišljenje penzionerke sa 84 godine života je mali doprinos borbi profesorske struke za bolji status i položaj u društvu.

Mirjana Kuburović,
profesor biologije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, u penziji