Karadžiću uručena četvrta optužnica

Radovan Karadžić konačno je dobio predlog izmenjene optužnice koju je glavni haški tužilac Serž Bramerc najavio 31. jula, prilikom prvog Karadžićevog pojavljivanja pred sudom.

Kako je rekao na jučerašnjoj statusnoj konferenciji, on je optužnicu na srpskom jeziku dobio prekjuče ali „nije stigao ni da je pogleda”, jer je imao posetu (posetili su ga članovi porodice) i mnoge druge poslove. Međutim, tužilaštvo je najavilo da će mu do kraja ove nedelje dostaviti preveden i sav propratni materijal, posle čega u roku od 14 dana on sudu treba da dostavi odgovor. Sud će zatim odlučiti da li će da prihvati izmenjenu, novu optužnicu i da li će omogućiti Karadžiću da se izjasni o novim delima koja mu se stavljaju na teret.

Optuženi, koji se i juče bez advokata pojavio u sudnici, ponovo je tvrdio da „nema resursa, infrastrukturu i pravni tim” i da se boji da će, „uz ovakvu brzinu procesa, biti u još neravnopravnijem položaju”, posle čega je predsedavajući sudija Ijan Bonomi kazao da je „zaprepašćen” što Karadžić govori o brzini postupka. „Prošlo je tri meseca (od Karadžićevog hapšenja), a mi još nigde nismo stigli... Još razgovaramo o izmenjenoj optužnici”, naglasio je sudija, podsetivši Karadžića da je njegov vlastiti izbor da se brani sam.

Prvi predsednik Republike Srpske, koji je krajem jula prebačen iz Beograda u Sheveningen, do sada je dva puta odbijao da se izjasni o krivici za genocid i druge zločine nad nesrbima počinjene tokom rata u BiH između između 1992. i 1995. godine koje mu tužilaštvo stavljalo na teret po optužnici iz 2000. godine.

Bramerc je najavio da će nova optužnica biti usklađena sa važećom sudskom praksom.

Karadžićev pravni savetnik beogradski advokat Svetozar Vujačić, u izjavi za „Politiku”, kaže da se izmenjena optužnica sastoji od 11 tačaka.

„To je četvrta optužnica koja je kodifikovana iz prethodne tri u najoštrijoj varijanti po Karadžića, gde mu se stavljaju na teret najteža krivična dela po međunarodnom pravu – zločini protiv civilnog stanovništva, genocid, istrebljenje... Teoretski ne postoji ništa gore.

U tački jedan stavlja mu se na teret zločin u Srebrenici, a u tački dva genocid u još 11 gradova u Bosni i Hercegovini.

Nije mi jasno zašto se Srebrenica vodi kao jedna tačka, a ovih 11 gradova kao tačka dva. Verovatno hoće preko Srebrenice samo da pretrče, zato što je to već dokazano”, kaže Vujačić.

Međutim, on ipak smatra da je ova optužnica „neodrživa” jer po njoj nema većeg mesta u Bosni i Hercegovini gde Karadžić nije počinio genocid, a čak u 80 odsto stavlja mu se na teret takozvana subjektivna odgovornost, ne komandna, što znači da je on, maltene, silovao sve muslimanke koje su silovane u Bosni.

Predlogom izmenjene optužnice, koju je 23. septembra objavio Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću se na teret stavljaju genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje, ubistva i drugi zločini nad muslimanima i Hrvatima počinjeni između 1992. i 1995. godine.

Po predlogu optužnice, Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Ta krivična dela su u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Premda je broj tačaka optužnice ostao isti – 11, tužioci smatraju da su četiri tačke – progon, istrebljenje i ubistva – u predlogu izmenjene optužnice nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.

Umesto 41 opštine, predlogom izmenjene optužnice obuhvaćena su krivična dela u 27 opština.

Karadžić je predlogom optužnice, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Cilj im je bilo trajno uklanjanje, putem zločina, muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi, širom BiH, smatrali svojim. Pored VRS, učestvovale su JNA, MUP Srbije i srpske paravojne snage.

Kao „dodatne zločinačke poduhvate” Karadžića i Mladića, tužioci navode „širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja”, zatim „eliminisanje bosanskih muslimana iz Srebrenice” i „uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija”.

Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović – Frenki, Željko Ražnatović – Arkan i Vojislav Šešelj.

Pored genocida nad muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se predloženom optužnicom na teret stavlja i genocid nad muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.

Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu, po predlogu optužnice, ostvarivali su progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.

U propratnom podnesku, tužioci su izmene u optužnici okarakterisali kao sažimanje i usredsređivanje optužbi na: etničko čišćenje u BiH od 1992. do 1995; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva, uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995. i genocid u Srebrenici u julu 1995.

Po tužilaštvu, novi optužni akt „istovremeno čini jasnijim tvrdnje optužbe i smanjuje njihov obim”.

Sledeća statusna konferencija zakazana je za 20. januar.