Likovno sećanje na Mimu Orlović

„Mima Orlović (1965–2020) – retrospektiva” – naziv je postavke predstavljene u Galeriji Kuće legata, kao omaž beogradskoj umetnici koja je živela i stvarala na relaciji Beograd – Sidnej. Izložbu su otvorile Mimine drugarice – vizuelne umetnice Ivana Smiljanić i Dragana Marković i slikarka Vesna Vesić, koje su prikupile i selektovale radove i potpisuju produkciju i koordinaciju projekta. Brojne posetioce u ime domaćina pozdravila je istoričarka umetnosti Maja Živanović.

Postavka obuhvata fotografije, video-radove, slike, crteže, skulpture, asamblaže i izbor iz dokumentarne građe – svedočanstvo o stvaralaštvu Mime Orlović koja je osnovne i magistarske studije završila na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Vajarskom odseku.

Otvarajući izložbu, tri umetnice osvrnule su se na umetnički opus Orlovićeve, evocirale uspomene na druženje i rad sa njom devedesetih godina prošlog veka i kasnije, iz njenog sidnejskog perioda. Organizovanje ovog umetničkog događaja, moglo se čuti, predstavlja njihov zajednički poduhvat, podržan radom još tridesetak ljudi. Svi oni pomogli su da se postavka ostvari i da se Mimina umetnost i stvaralačka misao otrgnu od zaborava. Orlovićeva je, istaknuto je, dala značajan doprinos i u klasičnim medijima (crtež, kolaž, asamblaž, skulptura), i u performansu, instalaciji, videu, fotografiji i digitalnoj grafici.

Retrospektivom su obuhvaćeni njeni radovi realizovani u svim medijima i u širokom vremenskom okviru, od prvih samostalnih nastupa u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, sredinom devedesetih, do poslednjeg, nedovršenog dela „Moje reči”, iz 2020. godine, koje su prethodnih meseci dovršile Mimine drugarice umetnice. Ovaj rad, vez na starim, porodičnim maramicama – koji je privukao pažnju posetilaca i gostiju – ostao je nedovršen i one su, tokom pripreme izložbe, izvezle reči kao što su pain, sadness, scream, betty, sexual, desire… ispisane Miminom rukom.

– Ono što je upečatljivo za rad Mime Orlović jeste igra sa neslikarskim materijalima kao što su zemlja, pesak, kosa, brašno … što govori o njenoj vezi sa zemljom i nasleđenim, arhetipskim. Ona u svoje crteže i slike implementira te organske detalje – rekla je za naš list likovna kritičarka Maja Živanović.

Teme ove umetnice su, naglašeno je, suštinske i bezvremene, tiču se prirode, tela, prolaznosti, rituala, izvorišta i odredišta. U Miminom stvaralaštvu lično i proživljeno se snažno osećaju i to je, kako je objašnjeno u najavi izložbe, posebno obeležilo poslednjih nekoliko godina njenog rada, otkako je obolela od raka. Veliki broj radova na papiru i slika malog formata ističe temu „portala” u prvi plan: suočavanje sa blizinom smrti, posthumno – onostrano, vrednost i smisao života i borba za život, a u digitalnom formatu dominantan je odnos prema telu, njegovim ograničenjima, promenama, lepoti i prihvatanju sebe.

Prvi put se pred očima javnosti našao izbor foto-manipulacija – digitalne grafike iz poslednjih godina njene produkcije. Kako je naglašeno, koristila je društvene mreže kao umetnički medijum i time osvojila društvenu i medijsku pažnju.

Tako je ispod fotografija nazvanih „Srce kamena” zabeležen Mimin „fejsbuk” post od 30. aprila 2020. godine, nekoliko dana pred smrt: „Svaki kamen ima srce i kamen se slomi, ali šta bude sa srcem?”

Da je Mima Orlović ostavila neizbrisiv trag na beogradskoj umetničkoj sceni devedesetih i dvehiljaditih godina svedoči ova postavka koja se u Galeriji Kuće legata u Knez Mihailovoj ulici može pogledati do 9. maja.