Mlade ne privlače zanati

Građevinarstvo i medicina – dve su grane u kojima je u Srbiji posebno izražen deficit kadrova. Dodatno, mladi su nedovoljno zainteresovani i za zanate, istakla je Jelena Jevtović, iz Unije poslodavaca Srbije. Kako je preneo Tanjug, zbog deficita radnika u brojnim sektorima, Ministarstvo za rad i zapošljavanje je predložilo da se napravi lista deficitarnih zanimanja koja bi omogućila da se radnici iz struka koje nedostaju Srbiji lakše „uvoze” iz inostranstva. Jevtovićeva dodaje da među kadrovima kojih nema dovoljno najviše nedostaju vozači, zaposleni u sektoru trgovine, u medicini pedijatri, anesteziolozi, radiolozi...

Na pitanje koliko će ta lista olakšati poslodavcima da zaposle kadrove kojih nema dovoljno, pojasnila je da će biti lakše jer će moći u skladu sa svojim proizvodnim procesima da angažuju ljude.

– To ipak nije neko dugoročno rešenje. Unija poslodavaca Srbije podnela je predlog za sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema u smislu da se uradi ta kompletna analiza, da se vidi u kom ćemo se mi pravcu kao država razvijati u nekoj budućnosti. I jednostavno da se školstvo prilagodi potrebama privrede, jer vidimo da su nam ta zanatska zanimanja baš goruća. Uopšte nema interesovanja dece da se upisuju u zanatske škole – navela je ona.

Upitana koliko je komplikovano uvesti strance u posao u Srbiji, Jevtovićeva pojašnjava da su oni već angažovani u našoj zemlji na nekim poslovima manuelnog karaktera.

– To su manuelni i građevinski radnici. Takođe, angažovani su i na sezonskim poslovima u poljoprivredi – dodala je Jevtovićeva.

Istakla je da ima dosta stranaca na poslovima vozača u našoj zemlji i pojasnila da oni idu na obuke u svojoj državi pre nego što se zaposle u Srbiji i da moraju da nauče jezik bar osnovno.

– Mi smo u problemu zato što se kod nas stranci ne zadržavaju dovoljno dugo da bi se moglo ulagati u taj aspekt njihovog prilagođavanja. Uglavnom se sami dovijaju, uzimaju privatne časove, ali to svakako zavisi od posla zbog kog su ovde došli – pojašnjava ona, dodajući da stranci koji se angažuju na nekim visokim pozicijama traže privatno lice koje će ih naučiti i eventualno nekom razgovoru sa poslodavcima.

– Ostali koji su, nažalost, na nekim nižim pozicijama uglavnom budu kratko da bi uopšte i mogli za to vreme da nauče nešto više osim onog osnovnog sporazumevanja – kazala je Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Liste deficitarnih zanimanja imaju i razvijene zemlje, kao što su Austrija i Nemačka, koje primaju veliki broj stranih radnika svake godine. Na osnovu takvih lista poslodavci mogu da angažuju osobe koje nisu državljani članica Evropske unije.

Uzroci kasnog osamostaljivanja

Kada je reč o zaradama, prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u 2023. godini, koji potpisuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), istraživanje je pokazalo da do 50.000 dinara zarađuje 16,4 odsto mladih, a između 50.000 i 80.000 dinara prihoduje 16,9 odsto omladinaca. Od 80.000 do 110.000 dinara prima 11,2 odsto mladih, a 11,8 procenta zarađuje više od 110.000 dinara.

– Pored toga, 43,6 odsto mladih ne zarađuje. To su oni koji su u sistemu obrazovanja ili nezaposleni, što je niže u odnosu na prethodne godine. Niske zarade ili njihovo odsustvo utiču na kasno osamostaljivanje mladih od roditelja, što direktno utiče na kvalitet života mladih ljudi u Srbiji – podvlače u KOMS-u.