Budući Prirodnjački muzej imaće deo ispod zemlje

Glavna pešačka aleja u Parku prijateljstva biće produžena, povezaće Brankov most i hotel „Jugoslaviju” i činiće prostornu ozelenjenu kičmu uz koju će biti Prirodnjački i muzej umetnosti 21. veka, akvarijum i panoramski točak. Svi novi objekti koji bi trebalo da budu sagrađeni na području od 60 hektara oivičenom Brankovim mostom, Bulevarom Nikole Tesle, hotelom „Jugoslavija” i šetalištem uz Dunav i Savu biće potpuno ukopani kako bi se sačuvalo prirodno dobro. Izuzetak je jedino panoramski točak koji će zbog svoje maksimalne visine od 85 metara biti delimično ispod zemlje. To su osnovne ideje vodilje pobedničkog tima arhitekata akademika Branislava Mitrovića, dr Đorđa Alfirevića, Uroša Majstorovića, Dušan Grujovića i Dušana Međedovića čiji je rad, u konkurenciji od 18 idejnih rešenja, pobedio na juče okončanom urbanističko-arhitektonskom konkursu za područje „Parka prijateljstva” – Ušće, koji je raspisan novembra prošle godine. Od svih učesnika ovog javnog nadmetanja koje je naručio Prirodnjački muzej očekivalo se da odgovore na dva zadatka: urbanistički – da ponude lokacije za Prirodnjački i muzej umetnosti 21. veka, akvarijum i panoramski točak i arhitektonski da daju rešenje za novo zdanje Prirodnjačkog muzeja. Jer sa namenski građenom zgradom, prvi put od osnivanja što je ceo jedan vek ta ustanova kulture od nacionalnog značaja rešiće višedecenijski problem neadekvatnog smeštaja.

– Prirodnjački muzej pozicionirali smo između Palate Srbija i Velikog ratnog ostrva na mestu koje ima najmanje stabala i zato će novi muzej imati zeleni krov dostupan korisnicima, kao i objekat akvarijuma koji će biti u njegovom produžetku ka Zemunu. Oba zdanja biće ispod zemlje, s tim što će im fasada prema Velikom ratnom ostrvu biti otvorena, odnosno staklena. Uz obalu u tom delu parka predvideli smo rečnu stanicu gde bi brodovi i čamci sa posetiocima mogli da pristanu, ali ne i da tu bude stalna marina. Predložili smo i pešačku vezu od Prirodnjačkog muzeja do Velikog ratnog ostrva koja može da bude i pontonski most kako bi ljudi mogli jednostavno da prelaze sa jedne na drugu obalu Dunava – objašnjava Đorđe Alfirević, jedan od autora idejnog rešenja kojem je žiri dodelio prvu nagradu vrednu 2,5 miliona dinara.

Objekat muzeja umetnosti 21. veka biće u blizini postojećeg Muzeja savremene umetnosti (on, kao ni prostor oko njega, nisu obuhvaćeni konkursom). I za novi muzej moći će da se kaže da je sakriven. Iznad njega biće staklena opna iste visine kao i zdanje Muzeja savremene umetnosti (MSU). Ona je zamišljena da bude akcenat u prostoru koji će označavati da je tu ulaz u muzej umetnosti 21. veka, buduće zdanje od nacionalnog značaja. Kroz taj objekat podzemno će moći da se dođe i do MSU-a.

Upravo okončani konkurs pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture neće biti jedina arhitektonska utakmica na kojoj će arhitekte odmeriti snagu svojih ideja na najvrednijem prostoru kontakta grada i reka. Jer i idejna rešenja za objekte muzeja umetnosti 21. veka i akvarijuma tražiće se na novom konkursu.

Nagrade i dobitnici

Osim prve nagrade, žiri sa arhitektom Ivanom Raškovićem na čelu dodelio je drugu nagradu u iznosu od 1,25 miliona dinara autorima Dušanu Stojanoviću i Pavlu Stamenoviću, arhitektama i njihovim saradnicima. Treća nagrada od 625.000 dinara pripala je arhitektama prof. Dejanu Miljkoviću, Vidi Nedeljković, Luki Rajšiću i Jeleni Milinković sa saradnicima.

Dva jednako vredna otkupa od po 300.000 dinara dodeljena su autorima i saradnicima Nataliji Mrdović, Nemanji Čuliću, Sari Dimitrijević, Katarini Popović i Mihailu Miljaniću, kao i arhitektama Anđeli Karabašević Sudžum i Vladislavu Sudžumu.