Planina je srce ravne Vojvodine

Novi Sad – Retko će se reći da i ravna Vojvodina ima planinu, a da to ne liči na vic. A da plodna ravnica ima i šuma – tek je za priču. Ali na Fruškoj gori ima i jednog i drugog. Davno je Ajnštajn rekao da je sve relativno. Fruška gora je biser Vojvodine i u njenom srcu je najstariji srpski nacionalni park na 26.000 hektara. Samo u užoj zoni ima hiljadu vrsta biljaka, šezdeset vrsta sisara, dvesta vrsta ptica i drugog životinjskog sveta. Šumske staze, izletišta, vrdnička banja, manastiri, Sremski Karlovci, vinarije i lovišta leže u privlačnoj snazi Fruškogorja.

Desetinu većih izletišta uređuje upravljač nacionalnog parka, JP NP „Fruška gora”. Još desetine manjih izletničkih mesta posećuju turisti. Živko Cvetković, v. d. direktora JP, ističe da je Fruška gora sada na pola sata vožnje brzom prugom od Beograda, a da će biti na sat od Zapadne Srbije i Republike Srpske, kada 2026. godine bude završen Fruškogorski koridor. Tranzitni saobraćaj izmestiće se i Fruška gora biće predata, kako kaže, istinskim zaljubljenicima u prirodu, pa očekuju i više turista. A 2023. ih je već bilo 30 odsto više nego godinu pre.

Pokrajinska vlada je dala 39 miliona dinara da se na Stražilovu uredi staza koja vodi do groba i spomenika Branku Radičeviću, pesniku, čija se 200. godišnjica rođenja obeležava ove godine. Uprava NP trpi i javne kritike, ali tvrdi da radi po zakonu, postavlja se kamena kocka, uklonjena su samo izvaljena stabla. Na stazi se zamenjuju oštećene table sa Brankovim stihovima, postavlja pet odmorišta sa klupama i pet drvenih mostića ispod kojih se usmeravaju erozivne bujice.

Uređuje se i izletište Lipovača, oštećeno u julskom nevremenu. Lane je postavljeno 250 garnitura, rustik elemenata, klupa i stolova. Pred praznike je pokošeno na Brankovcu, Zmajevcu, Letenki, Iriškom vencu, a oko tih poslova pomažu i sremskomitrovački zatvorenici pred kojima je skori povratak na slobodu.

Ulaznica košta 100 dinara za posetioca (pešaka) dnevno, a za automobil 300, bez obzira koliko je ljudi u njemu. Direktor objašnjava da se ulaz u NP „Fruška gora” naplaćuje uglavnom vikendom, a najviše na Grebenskom putu, Zmajevcu, Brankovcu, Ležimirskoj raskrsnici, kao i da im je državni revizor zamerio jer nema naplate svaki dan, ali za to bi im trebalo još 60 radnika. Stoga je započet projekat elektronske naplate prolaska.

Računa se da se sa e-naplatom počne do 2026. i otvaranja Fruškogorskog koridora. Posao je zahtevan i trebalo bi da se izgradi i uveže u sistem 16 ulaznih kapija. E-naplatom računa se na više prihoda koja treba da se vrati zaštiti flore, faune i geološkog nasleđa na Fruškoj gori.

Godišnje se od naknade sada slije desetak miliona, a ukupno je prihoda NP oko 500 miliona. Šumarska delatnost donosi 60 odsto prihoda. Zato su česta pitalja zašto se toliko seče, zašto uža zona zaštite, a to je 500 hektara, nije veća? Direktor ponavlja da ima laičkih komentara, a da je za svaki santimetar ovde svoju reč dala šumarska struka. Trenutno se seča odvija, dodaje, po sanacionim planovima, nakon nevremena.

Ove godine očekuje se renoviranje info-centra NP, za šta su pokrajinska vlada i Ministarstvo turizma izdvojili 172 miliona dinara, a čeka se javni poziv za izvođača radova. Zamišljeno je pet delova tog centra: za Eparhiju sremsku i posete manastirima, suvenirnica, vinoteka, banjski turizam, lovstvo, sport i rekreacija. Četiri stanice za punjače bicikala su već postavljene (kod spomenika, na Brankovcu, Zmajevcu, Letenci), a peta treba da bude na info-centru.

Pokrenut je i projekat Vizitorskog centra za bizone. Želja je da se turistima obezbedi da mogu sa bezbedne udaljenosti da posmatraju i slikaju životinje. Jer ih ima samo ovde. Nakon što je mužjak u petočlanom krdu uginuo nakon julskog nevremena, zbog povrede i organskih anomalija, radi se na uvozu iz Češke nove muške jedinke, polno zrelog, četiri godine starog, kao i još jedne ženke. Očekuje se da ti novi bizoni stignu do leta.