Skupo, a kod nas najskuplje

Preispitivanju cena osnovnih životnih namirnica nikada kraja. Pogotovo sa sve učestalijim novim, višim cenovnicima za hranu. To, međutim, nije nikakva lokalna specifičnost, jer je hrana ove godine poskupela i u svim evropskim zemljama. Ne baš u dvocifrenim procentima kao kod nas, ali, ipak, koji postotak gore. Ukupna inflacija kod njih, zbog tih poskupljenja, nije prešla dva odsto. Razlozi su kao i kod nas – suša, manja proizvodnja pšenice i kukuruza, koji su kao stočna hrana generator daljih poskupljenja, ali i njihova sve veća upotreba u proizvodnji biogoriva.

Pogled u tuđe cenovnike je, ipak, najinteresantniji. Pogotovo one u nekadašnjim republikama bivše federacije. Kako i ne bi bio kada smo, po mnogo čemu, vrlo slični. Otuda verovatno i čuđenje što su pre svega prehrambeni proizvodi iz Srbije jevtiniji na tržištu Crne Gore nego na matičnom.

Tako, na primer, litar dugotrajne "Imlekove" "kravice" sa 2,8 odsto mlečne masti u Crnoj Gori košta 70 centi, što je po tekućem kursu u Srbiji gotovo 55 dinara, dok taj isti proizvod u srpskim trgovinama košta 70 dinara. Litar jogurta istog proizvođača u Crnoj Gori košta 70, a u Srbiji 77 dinara. Slične cenovne razlike postoje i kod prehrambenih proizvoda drugih proizvođača iz Srbije na crnogorskom tržištu.

Cenovne analize pokazuju da bi isti proizvodi u Crnoj Gori bili jevtiniji čak i kada bi se uzeo i nešto viši kurs evra u Srbiji kakav je bio ranijih meseci, pa se zato jačanje srpske valute može samo s rezervom prihvatiti kao jedan od razloga za različite cene.

Pri pogledu na cenovnik srpskih prehrambenih proizvoda u crnogorskim trgovinama ovde se zaboravlja da je Crna Gora započela liberalizaciju svog tržišta još u doba zajedničke države, što je u njoj izazvalo popriličan revolt. Još u doba SCG oni su izdvojili carinski režim od Srbije. S obrazloženjem da ne proizvode hranu, pa nemaju koga i šta da štite, da su siromašna zemlja s niskom kupovnom moći, a uz to da pretenduju da razvijaju turizam. Tako su na uvezenu hranu propisali nultu carinsku stopu. To je, naravno, dovelo do veće konkurencije koja je automatski prouzrokovala sniženje cena. Upravo na ovaj aspekt ukazuje Rade Pribićević, direktor "Dunav hrana grupe" u čijem sastavu je i pet najvećih srpskih mlekara, "Knjaz Miloš", konditorska industrija "Bambi"...  

– Crnogorsko tržište je malo, konkurencija je na njemu velika, a za nas je to vrlo bitno. Njihovi potrošači imaju naviku da troše naše proizvode, a tu je i sezonski, turistički momenat, tako da mi želimo da i ljudi iz Srbije tamo mogu da kupe artikle na koje su navikli. Srpsko tržište je takođe malo, a kapaciteti naših fabrika veliki i zato su nam važna tržišta u okruženju. Inače, svako je tržište specifično i mi se konkurenciji prilagođavamo cenom.  

Pribićević kaže i da su poreska opterećenja u Crnoj Gori na hranu manja, kao i da su maloprodajne marže tamošnjih trgovaca niže. Inače, prema izveštajima naših dopisnika, hrana je u poslednjih nekoliko nedelja poskupela i u Crnoj Gori. Zbog toga bi na dnevnom redu njihove Skupštine trebalo da se nađe poslanički predlog za smanjenje PDV-a za namirnice koje se računaju u osnovne sa 17 na sedam odsto. U Srbiji PDV je 18 odsto, a samo za neke proizvode kao što su hleb, mleko, sveže meso – osam odsto.

Razloge za pojavu skupe hrane "kod kuće" ne bi valjalo samo tražiti u tuđim dvorištima, već pre svega u sopstvenom. Stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu u svom redovnom mesečnom glasilu "Makroekonomske analize i trendovi" pokazuju podatke po kojima dugotrajno mleko, preračunato u domaću valutu, u Hrvatskoj košta 43, u Sloveniji 46, a u Nemačkoj 63 dinara po litru. Prema istom izvoru, suncokretovo ulje je jevtinije u Sloveniji i Nemačkoj gde košta 82, odnosno 71 dinar po litru. Posle ovojesenjeg poskupljenja ono u srpskim trgovinama košta 93. Pšenično brašno je jevtinije u Hrvatskoj i Nemačkoj i tamošnji potrošači ga plaćaju 23, odnosno 28 dinara po kilogramu za tip 400. Kod nas, podsećanja radi, košta najmanje 35 dinara po kilogramu.