Biznis od nužde

Kraljevo – „Svaka vam čast”. Idemo u Evropu”, „Na nivou Evrope””, „Najčistiji ve-ce u celu Evropu”, „Ni u jednoj evropskoj prestonici nisam videla ovakvu čistoću u ve-ceu i ljubaznost osoblja”, „Čistoća pet plus. Napred, Srbijo”... To su samo neki citati iz knjige utisaka koje su zapisali oduševljeni korisnici objekta na kraljevačkoj pijaci. Doduše, ima i poneka primedba, uglavnom na cenu usluga.

Da ne bude zabune, nije reč o hotelima već o – toaletima, u kojima se nužda vrši uz tihu, ambijentalnu muziku (nema novokomponovanih melodija), u kabinama koje blistaju, mirišu i koje su cvećem ukrašene. Čim korisnik oposli ono zbog čega je ušao, sve se odmah čisti i ponovo dezinfikuje, a posetioci mogu da operu ruke (ima i tople i hladne vode) nad blještavo belim lavaboima. I ne biva da fali šampona ili ubusa... I to nije sve: na izlazu vas radnica, ista ona koja vas je dočekala sa ljubaznim „dobar dan i izvolite” isprati sa jednako ljubaznim „do viđenja”. Što reče jedan od korisnika, „osećaš se gospodski i poštovano, iako si došao zarad s....”

Svo opisano zadovoljstvo košta 20 dinara, a može i jeftinije ako kupite paket usluga. Ima više varijanti, ali je najpogodniji onaj od 1.000 dinara za 70 ulazaka, zarad male ili velike nužde svejedno.

(/slika2)Na ideju da započne „biznis od nužde” došao je Perica Popović, diplomirani ekonomista iz Subotice, koji je vlasnik komunalne firme „Ruzmarin”. Kao i u još nekim srpskim varošima, Perica je i u Kraljevu od JP „Pijaca” zakupio dva ve-cea i delimično ih adaptirao, opremio, ukrasio i zaposlio sedmoro ljudi. Posao u Kraljevu nadgleda Časlav Zamahajev, direktor poslovnice, koji je, inače, penzionisani zastavnik prve klase. A vojnici, razume se, znaju šta je čistoća. Higijeničarke su, em vredne, em ljubazne, a firma im se odužuje što plate stižu, kako reče Zamahajev. „tačno, na vreme”. Njihov rad putem video nadzora može da nadgleda i gazda u Subotici, a svaki prolaz korisnika beleže i senzori... Nema, dakle, opuštanja: kad je dan „jak” poput pijačnog petka ili nedelje, bude i pet, šest stotina korisnika. „Ruzmarin” je već postigao dogovor sa pijačnom upravom o gradnji još jednog ve-cea, sa tuš kabinama pride, na obližnjoj auto pijaci.

Kad smo već kod ove teme, nezaobilazno je pomenuti i mesto u narodu znano kao „Veljin ve-ce”, na kraljevačkoj železničkoj stanici. To je, podsećanja radi, objekat u čiju rekonstrukciju je lane uloženo više od pet miliona dinara, odnosno 1.600 evra po kvadratu. Oko toga se u javnosti podiglo prilično prašine (bilo je i onih koji su tvrdili „da tu nešto smrdi”) otvaranje je bilo i te kako medijski propraćeno. No, iako je bilo planirano da se i tamo usluge naplaćaju kako bi se uloženo bar delimično povratilo, ovaj toalet je već mesecima, što bi se reklo, nerentabilan.

Doduše, jedna radnica brine o čistoći i higijena je na visokom nivou, a jedino su se senzori na lavaboima pokvarili. U ovaj toalet uđe dnevno tek tridesetak korisnika, uglavnom železničara, pa se usluge i ne naplaćuju. U radnoj prostoriji zatičemo Zlatka Slavkovića koji je angažovan po ugovoru, budući da je invalid. Na naše pitanje šta tu radi kad već ne naplaćuje usluge, kao iz puške odgovora:

– Pravo da ti kažem, čuvam od naroda. Da me nema, odneli bi slavine, sanitarije, ama, i vrata bi nestala...

M. Dugalić