Minimalna zarada više služi poslodavcima

Zakoni u Srbiji štite radnike i njihova prava, ali i obavezuje poslodavce. Ipak, mnogi od tih radnika danas nemaju zaštitnu opremu niti su im radna mesta valjano obezbeđena. U prošloj godini 42 radnika su stradala na poslu. Od januara do marta ove godine bilo je šest smrtnih slučajeva, uz četiri teške povrede, sa smrtnim ishodom. To su neprihvatljive brojke, smatra Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ističući za „Politiku” da su sindikati tražili od države da se poveća inspekcijska kontrola.

– Nadležni su nam poručili da nemaju dovoljan broj inspektora koji bi mogli da obavljaju tako učestale nadzore. Najproblematičnije je u sektoru građevinarstva – ističe Orbović.

Budući da Srbiji nedostaje radne snage, šta mislite o dovođenju stranih radnika? Da li su sindikati protiv toga?

– Zbog deficita radne snage kod nas radna mesta se ne gube tek tako. U suštini, nemamo ništa protiv dolaska stranaca, jer i naši radnici odlaze u druge zemlje zbog većih zarada. Ali nije prihvatljivo da stranci dolaze i obaraju nam cenu rada. Nažalost, ti ljudi se mahom ne vide na tržištu rada, često rade na „crno”...

Ima li naznaka da bi ove godine možda moglo da se pregovara o usklađivanju minimalne zarade dvaput u godini?

– I ove godine će sigurno biti pregovora, ali oni nisu presudan faktor za određivanje minimalne cene rada. Dvaput godišnje usklađivati minimalac je pitanje inflacije. Ako se dovede u normalu, onda je dovoljno godišnje određivanje. Dakle, sve zavisi od inflacije.

Da li minimalac više štiti radnike ili možda strane investitore koje zadržavamo ne podižući minimalac previše?

– Svake godine minimalna zarada se podiže, ali ne do nivoa da zaštiti radnike. Minimalna zarada više služi poslodavcima i daje im mogućnost da planiraju svoja poslovanja kako bi dobili jeftiniju radnu snagu. U Evropi je minimalac u visini potrošačke korpe, a mi smo jedini koji imamo i minimalnu potrošačku korpu. Iako pokušavamo da prevaziđemo i taj problem, očito da su obećanja poslodavcima bitnija od zahteva sindikata.

Šta je bilo sa ukidanjem penala za prevremeno penzionisanje?

–Zasad nema razumevanja države. Ti ljudi su oštećeni, jer su izgubili radno mesto, pogotovo oni koji su bili pred penzijom, čija su preduzeća otišla u stečaj ili su ugašena. Recimo, mnogi sa 60 godina života su izgubili 20 odsto od penzije. To je strašno, jer u stvari gube dve penzije u toku godine. Obaška to što je vrlo teško da se neko zaposli u 60. Reč je o nekoliko desetina hiljada ljudi.