Šest decenija od prvog pokoravanja Evrope

Biće svečano 9. maja u Klubu sportista JSD Partizan. Trofejna crno-bela porodica i vaterpolo klub obeležiće na Dan pobede 60 godina od prvog velikog slavlja, osvajanja Kupa šampiona. Prvog od sedam, po čemu je Partizan iza Pro Reka najtrofejniji vaterpolo klub.

Iz galerije velikana među živima su Boris Čukvas tada i trener i igrač, Đorđe Perišić danas sa Filjolijem rekorder sa šest osvojenih trofeja, Nenad Manić koji je malo u Švajvarskoj malo u Beogradu, Dragoslav Šiljak, istaknuti naučnik decenijama u SAD i Ozren Bonačić koji penzionerske dane provodi u Zagrebu.

Tu više nisu: Muškatirović, Sandić, Janković, Tedeski,  Živković, Čolović i Glidžić.

– Početkom šestedesetih su se stekli uslovi da Sportsko društvo Partizan dobije kvalitetan vaterpolo klub. Iz Herceg Novog smo stigli Muškatirović i ja. Bio je tu Sandić i u jakoj konkurenciji na domaćoj sceni smo bili treći. Videlo se da možemo mnogo. Brzo su nam se priključili Janković iz Mladosti, Tedeski sa Korčule i Čolović iz Herceg Novog. U vrhunskom prsašu olimpijcu Perišiću dobili smo izvanrednog beka. Kao trener video sam da ima mesta, odvukao sam ga do prsnog stila, prognozirao da će za dve tri godine postati reprezentativac. Prevario sam se, postao je to mnogo ranije – govori Boris Čukvas .

Đorđe Perišić podseća da je LEN 1963. na predlog Mađara osnovao Kup šampiona. Prvi je održan naredne godine za prvake koji su slavili u godini osnivanja. U dve grupe po šest klubova održane su kvalifikacije.

– Igrali smo u Napulju. U februaru 1964. Partizan je protiv bugarskog CSKA odigrao 2:2 a zatim pobedio Barselonu 6:1, Duizburg 8:1, Genet 5:0 i Kanotijeri 3:1. Kako su Čukvas i Muškatirović bili ljuti zbog remija sa Bugarima za koje je Andro Kostadinov postigao prvi gol u ovom takmičenju.

Igralo se drugačije, dva poluvremena po 10 minuta, pet minuta pauze. Postava koja bi počinjala menjala se samo u slučaju povrede.

– Janković i Sandić su bili gol igrači. Kad im nije išlo stizao sam u pomoć. Postali smo atrakcija, tribine na otvorenom Tašmajdanu su bile punije nego danas – kaže Čukvas.

Iz Napulja su se na finalni turnir plasirali pored Partizana još Kanotijeri i Duizburg a iz druge grupe Dinamo iz Moskve, Dinamo iz Magdeburga i Legija.

– Ekipe su mogle da se pojačaju. Mi smo doveli Bonačića kojega su igre na završnom turniru prporučile za sastav reprezentacije. Dinamo iz Moksve je imao šestoricu reprezentativaca, iz Magdeburga takođe.

Partizan je dobio organizaciju. Kako u Beogradu nije bilo zatvorenog bazena pogodnog za igranje utakmica, Zagreb je dobio čast da bude domaćin.

U sjajnoj atmosferi bazena koji je imao oko 700 mesta igrao se odličan vaterpolo. Sve je bilo puno.

Partizan je bio neprikosnoven. Pet utakmica je odigrano za tri dana. Pobeđeni su Kanotijeri 6:2, Legija 6:0, u najvažnijoj utakmici Dinamio iz Moskve sa šest reprezentativaca 4:3, Duizburg 7:2 i Dinamo iz Magdeburga 4:2. Od deset utakmica u takmičenju Partizan je pobedio devet i samo prvu sa Bugarima remizirao. Postigao je 51 a primio 14 golova.

– Osećali smo se kao kod kuće. To je bila prava vaterpolo publika, dosta Splićana je tada studiralo u Zagrebu. Bili su uz nas – priseća se Čukvas.

Perišić dodaje:

– Proslava je bila u Hotelu Dubrovnik. Bilo je i premija, Bonačić je pričao da nikada od Mladosti nije dobio takvu nagradu.

Ređajući uspehe na domaćoj sceni, Partizan je u KEŠ bio naredne godine drugi, pa dva puta drugi, ukupno šest naslova do 1975-76. Pa kada se obeležava šest decenija od prvog može da se pomene pet decenija od petog slavlja. Na finalnom turniru u Beogradu pobeđeni su OSC 6:2, Dinamo iz Bukurešta 7:6 i De Roben 7:4. To je pošlo za rukom: Markoviću, Perišiću, Maroviću, Antunoviću, Sandiću, Belamariću, Rudiću, Manojloviću, Stameniću, Sofijaniću, Avramoviću, Bratuši, Novakoviću i Vranešu, koje je u tom pobedničkom pohodu vodio trener Vlaho-Bata Orlić. Sedmi je osvojen 2011. u Rimu kada je tim Igora Milanovića deklasirao Pro Reko.

Čukvas i Perišić će biti u centru pažnje, dobiće priznanja u ime ostalih velikana. U dobrim godinama, deluju vitalno, puni uspomena uz želju:

– Hteli smo da napravimo veliki klub. Uspeli smo. Sada bi voleli da se steknu uslovi da Partizan bude ponovo ono što treba da bude.