Lav, tigar i droga

Stilovi narkomafije postali su prepoznatljivi: uz mitraljeze sa krunom od brilijanata, marijače koji pevaju serenade o svojim ljubavima, na hacijendama se u prostranim kavezima šetaju lavovi, tigrovi, jaguari i poneki majmun.

Kada su odredi do zuba naoružane policije upali u zabran jednog zamka u predgrađu meksičke prestonice, zatekli su lavirint svakakvih čuda: po pećinama, mostićima, ribnjacima, podzemnim i nadzemnim prolazima,pagodama i grčkim stubovima, susretale su ih mermerne figure iz raznih mitologija. Među statuama ističu se na ovoj hacijendi ogromni stakleni nilski konj i krokodili od istog kristalnog materijala.

Korporativna Amerika

U dubini ove dizajnirane džungle pronašli su mali zoološki vrt. Dva lava, dva bela tigra i dva crna jaguara, u pripremnom stanju za novu Nojevu barku, svaki par u svom kavezu, spreman da u slučaju propasti sveta obnovi svoju vrstu. Jedino je majmun samovao. Novom narkosvetu majmuni baš i nisu neophodni.

Policajci su upali u kuću i pohvatali petnaestak narkomafijaša na njihovom zasedanju. Desetak kelnera i disk-džokeja koji su se zatekli na usluzi važnim narkobiznismenima pušteni su svojim kućama. Kažu da je ova vila bila kolektivno vlasništvo lokalne filijale jednog narkokartela. U njoj su se sastajali radi zabava, sedeljki i edukativno-rekreacionog programa po ugledu na korporativnu Ameriku.Velike ideje se, kažu, tako lakše rađaju, a one su na ceni i u narko-megabiznisu.   

Bila je to racija kakve se ovih meseci sa mnogo pucanja i krvi dešavaju širom Meksika. Ova je, srećom, bila bez žrtava. Mediji su javili da je prekinut jedan od lanaca za dovod kolumbijskog kokaina u kartele Meksika, odakle se droga odašilje u SAD i Evropu.

A zoološki vrt? Pa on je do daljnjeg ostao na istom mestu. A to i nije neka originalna ideja.

Sa oreolom Pabla Eskobara

Ovo je već treći put u poslednjoj godini dana da meksička policija nailazi na primerke skupih divljih zveri na narkoimanjima. Ljubav kokainskih kumova prema divljoj fauni odavno je ustanovljena. Neprevaziđeni uzor mnogim malim krijumčarima bio je veliki kolumbijski bos Pablo Eskobar. Moćni vođa Medeljinskog kartela ubijen je 1993, a za sobom je uz hiljade pobijenih policajaca, sudija, političara i narkomafijaša ostavio svoju hacijendu „Napulj”, sa šest bazena, sto gostinskih soba, avionom ugrađenim kao spomenik na ulazu (prva letelica kojom je prebačen kokain za Ameriku) i originalnim automobilom Boni i Klajda, izrešetanom mecima…stotinak najprobranijih divljih vrsta prevezenih iz Afrike. Hacijenda je dugo bila predmet sudskih rasprava o zaostavštini, a najzad je ovaj luksuz, stečen prljavim narkonovcem, pripao državi. Ona ga je kobajagi pretvorila u tematski park, sa namerom da tu jednom, kad se domogne još novca, izgradi muzej kriminala. U tom međuprostoru, u Kolumbiji kao i u mnogim drugim zemljama u razvoju, neke su životinje ostavljene same sebi. U borbi za opstanak najbolje su se snašla dva nilska konja, muškog i ženskog roda. Kažu da je Eskobarovo jezero, na kome je voleo da se skija, pretvoreno u pravo afričko stanište desetina nilskih konja i „konjića”. Malo je još toga ostalo od „Napulja”, dike i ponosa Pabla Eskobara, koji je svoje probrane goste lično vodio u obilazak imanja.

Ali niklo je na stotine novih narkohacijendi, gde natopljena narkodolarima niče pregršt egzotičnih i skupih stilova. Retke zveri samo su deo rasipničke narkodekoracije. Kada je o najnovijem zoo-vrtu reč, našlo se posla u Meksiku i za socijalne psihologe i za društva za zaštitu sredine. Opasni divlji lepotani, kaže jedan meksički stručnjak, imaju svoju ulogu u mentalnom sklopu narkokuma. One mu ne služe samo da se njima razmeće, već predstavljaju njegovu muškost i odvažnost.