Studenti menjaju lice radničkog Kragujevca

Kragujevac – Strani studenti medicine, pristigli u Kragujevac sa svih strana sveta, doneli su sa sobom egzotiku svojih podneblja i osvežili gradsku svakodnevicu, baš kao što je najzaslužniji za njihov dolazak dekan Fakulteta medicinskih nauka Vladimir Jakovljević animirao ovdašnju akademsku zajednicu, koja je kao i svaka slična uvek pomalo sklona konformizmu. Prethodno je i sam fakultet morao da izvrši niz izmena, uvede nastavu na engleskom jeziku, obezbedi dovoljno prostora u kabinetima i laboratorijama, pošalje profesore na dodatne obuke.

Ove novine na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu otvorile su važna pitanja, pa i ono o budućoj orijentaciji tradicionalno radničkog grada, koji, prema mišljenju profesora Jakovljevića, treba da preraste u grad studenata, visokog obrazovanja i naučnih dostignuća.

– Mislim da je ovo trenutak kada bi trebalo da razmislimo kako da promenimo lice Kragujevca, da jedan industrijski centar preobrazimo u grad studenata sa svim odlikama multikulturalne zajednice. Mnogo toga mora da se menja, pre svega kulturni život. Potrebne su nam manifestacije prilagođene stranim studentima, pozorišne predstave na engleskom ili bar sa titlom, koncerti svetskih muzičara, atraktivne izložbe. I usluge bi valjalo da nadgradimo, tako što bi se otvorili restorani sa stranim kuhinjama, iranskom, indijskom, da ti mladi ljudi stvarno osete da su dobrodošli – kaže u razgovoru za „Politiku” dr Jakovljević.

FMN Kragujevac je organizovao nastavu na engleskom jeziku za blizu 300 studenata iz čak 18 zemalja. U grad automobila i prve fabrike oružja na Balkanu stigli su mladi akademci iz Indije, Irana, Iraka, Gane, Zimbabvea, Nigerije, Brazila, Novog Zelanda... Došli su zbog visokog međunarodnog rejtinga Kragujevačkog univerziteta, koji je na prestižnoj Šangajskoj listi rangiran među 300 najboljih, uticaj su imale i bliske istorijske veze njihovih zemalja sa bivšom SFRJ i Srbijom, a mnogi su, nažalost, bili prinuđeni da napuste studije u Ukrajini.

– Namera da dovedemo strane studente jednostavno se poklopila s nesretnim događajima u Ukrajini, no naše pripreme su bile temeljne i trajale su duže od dve godine. Čitav fakultet je bio uključen u brojne aktivnosti, a dobili smo i veliku podršku resornih ministarstava. Sve smo to radili u doba korone, ali smo imali dobru saradnju sa agencijama za razmenu studenata. Pritom su se pojavili i neki problemi skopčani s bezbednosnim aspektom, budući da su studenti dolazili i iz zemalja koje se nalaze na nekakvim „crnim listama”. Morale su da se provere sve moguće zloupotrebe – objašnjava sagovornik „Politike”.

Ipak, san se ostvario.

– Još pre petnaestak godina sam govorio o dovođenju stranih studenata, ali tada nisam naišao na razumevanje onih koji su na fakultetu donosili krajnje odluke. Tek sam pre pet i po godina, kao dekan, dobio priliku da ispunim svoj san. Sada smo ispred amfiteatra postavili zastave zemalja iz kojih dolaze naši studenti, možda to nekom nije simpatično, meni jeste, jer mi jesmo i treba da budemo deo globalnog sveta – poručuje Jakovljević.

Naš sagovornik kaže da nije izmislio „toplu vodu”, nego da je u Kragujevcu primenio ono što je video u svetskim i evropskim univerzitetskim centrima u kojima je držao predavanja i kao predsednik Evropske sekcije Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka.

– Ne može Kragujevac da se poredi sa Bostonom i Harvardom, to je za nas nedostižno, ali možemo da se ugledamo na belgijski Leven i njihov univerzitet osnovan još u srednjem veku, 1426. godine. Taj grad ima 117.000 stanovnika, a 68.000 studenata. To je model koji treba da primenimo. Imaju sijaset programa na engleskom jeziku i tri-četiri studentska kampusa. Gradske strukture već godinama ubeđujem da je Kragujevcu potreban jedan veliki studentski grad sa svim potrebnim sadržajima. Ako lokalna uprava ne može sama, onda kroz model javno-privatnog partnerstva. Insistiram na tome, jer u našim studentskim domovima nema dovoljno mesta ni za domaće studente – navodi Jakovljević.

Kragujevac je četvrti po veličini grad u zemlji sa oko 175.000 stanovnika, ali su plate, zbog skromnih radničkih primanja, niže od republičkog proseka. Kragujevac je i univerzitetski centar Šumadije sa oko 20.000 studenata, pa je buduća orijentacija grada ka visokom obrazovanju i naučnim dostignućima od presudne važnosti, tim pre što je prva prestonica moderne Srbije (1818), pre dve decenije, zbog brojnih socijalnih problema, nazvana „dolinom gladnih”. Ovde nije reč samo o životnom standardu, ovo je pitanje integriteta pojedinca i zajednice, smatra naš sagovornik, podsećajući da su sloboda i znanje jedina bogatstva koja čoveku niko ne može da oduzme.