Студенти мењају лице радничког Крагујевца

Крагујевац – Страни студенти медицине, пристигли у Крагујевац са свих страна света, донели су са собом егзотику својих поднебља и освежили градску свакодневицу, баш као што је најзаслужнији за њихов долазак декан Факултета медицинских наука Владимир Јаковљевић анимирао овдашњу академску заједницу, која је као и свака слична увек помало склона конформизму. Претходно је и сам факултет морао да изврши низ измена, уведе наставу на енглеском језику, обезбеди довољно простора у кабинетима и лабораторијама, пошаље професоре на додатне обуке.

Ове новине на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу отвориле су важна питања, па и оно о будућој оријентацији традиционално радничког града, који, према мишљењу професора Јаковљевића, треба да прерасте у град студената, високог образовања и научних достигнућа.

– Мислим да је ово тренутак када би требало да размислимо како да променимо лице Крагујевца, да један индустријски центар преобразимо у град студената са свим одликама мултикултуралне заједнице. Много тога мора да се мења, пре свега културни живот. Потребне су нам манифестације прилагођене страним студентима, позоришне представе на енглеском или бар са титлом, концерти светских музичара, атрактивне изложбе. И услуге би ваљало да надградимо, тако што би се отворили ресторани са страним кухињама, иранском, индијском, да ти млади људи стварно осете да су добродошли – каже у разговору за „Политику” др Јаковљевић.

ФМН Крагујевац је организовао наставу на енглеском језику за близу 300 студената из чак 18 земаља. У град аутомобила и прве фабрике оружја на Балкану стигли су млади академци из Индије, Ирана, Ирака, Гане, Зимбабвеа, Нигерије, Бразила, Новог Зеланда... Дошли су због високог међународног рејтинга Крагујевачког универзитета, који је на престижној Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих, утицај су имале и блиске историјске везе њихових земаља са бившом СФРЈ и Србијом, а многи су, нажалост, били принуђени да напусте студије у Украјини.

– Намера да доведемо стране студенте једноставно се поклопила с несретним догађајима у Украјини, но наше припреме су биле темељне и трајале су дуже од две године. Читав факултет је био укључен у бројне активности, а добили смо и велику подршку ресорних министарстава. Све смо то радили у доба короне, али смо имали добру сарадњу са агенцијама за размену студената. Притом су се појавили и неки проблеми скопчани с безбедносним аспектом, будући да су студенти долазили и из земаља које се налазе на некаквим „црним листама”. Морале су да се провере све могуће злоупотребе – објашњава саговорник „Политике”.

Ипак, сан се остварио.

– Још пре петнаестак година сам говорио о довођењу страних студената, али тада нисам наишао на разумевање оних који су на факултету доносили крајње одлуке. Тек сам пре пет и по година, као декан, добио прилику да испуним свој сан. Сада смо испред амфитеатра поставили заставе земаља из којих долазе наши студенти, можда то неком није симпатично, мени јесте, јер ми јесмо и треба да будемо део глобалног света – поручује Јаковљевић.

Наш саговорник каже да није измислио „топлу воду”, него да је у Крагујевцу применио оно што је видео у светским и европским универзитетским центрима у којима је држао предавања и као председник Европске секције Интернационалне академије кардиоваскуларних наука.

– Не може Крагујевац да се пореди са Бостоном и Харвардом, то је за нас недостижно, али можемо да се угледамо на белгијски Левен и њихов универзитет основан још у средњем веку, 1426. године. Тај град има 117.000 становника, а 68.000 студената. То је модел који треба да применимо. Имају сијасет програма на енглеском језику и три-четири студентска кампуса. Градске структуре већ годинама убеђујем да је Крагујевцу потребан један велики студентски град са свим потребним садржајима. Ако локална управа не може сама, онда кроз модел јавно-приватног партнерства. Инсистирам на томе, јер у нашим студентским домовима нема довољно места ни за домаће студенте – наводи Јаковљевић.

Крагујевац је четврти по величини град у земљи са око 175.000 становника, али су плате, због скромних радничких примања, ниже од републичког просека. Крагујевац је и универзитетски центар Шумадије са око 20.000 студената, па је будућа оријентација града ка високом образовању и научним достигнућима од пресудне важности, тим пре што је прва престоница модерне Србије (1818), пре две деценије, због бројних социјалних проблема, названа „долином гладних”. Овде није реч само о животном стандарду, ово је питање интегритета појединца и заједнице, сматра наш саговорник, подсећајући да су слобода и знање једина богатства која човеку нико не може да одузме.