Hrana sa Zapada na srpskoj trpezi

Loša i neredovna ishrana može da dovede do smanjenja imuniteta, oslabljenog fizičkog i mentalnog razvoja, ali i smanjene produktivnosti, pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije. Poslednjih decenija na ovom podneblju obroci koje unose Srbi sve više odstupaju od preporuka lekara, jer većina ljudi unosi više hrane nego što organizam može da „potroši”, dovodeći do dramatičnog porasta gojaznosti i njenih posledica, kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja i razne vrste kancera.

Ali, nemaju zdravstvene tegobe samo veoma gojazni ljudi. Lekari upozoravaju na to da su nedostatak hrane i pothranjenost i dalje značajni problemi, posebno u siromašnim društvenim slojevima, pre svega kod najmlađih, trudnica i penzionera. Neuhranjeni građani poslednjih godina česti su pacijenti endokrinologa, ali i neurologa.

– Loša ishrana utiče na pojavu serije sistemskih oboljenja, a treba imati na umu da određena hrana izaziva i neke alergijske reakcije. U ordinaciji, ipak, imamo više onih pacijenata koji imaju zdravstvene probleme nastale usled viška kilograma, nego onih koji su neuhranjeni – istakla je dr Olivera Ćirković, pomoćnik direktora Doma zdravlja „Zemun”.

Jedno od ispitivanja u Kanadi je pokazalo da je kod osoba koje jedu više voća i povrća opasnost od kardiovaskularnih oboljenja, a najviše od infarkta, manja za 30 odsto nego kod osoba koje ih ne jedu.

Zapadni način ishrane i brza hrana ušli su i na srpske trpeze, pa zato nije ni čudno što se naša zemlja iza Rusije nalazi u samom vrhu obolelih od srčanih oboljenja. Statistika pokazuje i da je ishrana u kojoj dominiraju pržena hrana, grickalice, slatkiši i crveno meso uzrok oko 35 odsto srčanih udara u svetu. Naši ljudi obroke ne pripremaju gledajući u takozvanu piramidu zdrave ishrane, jer ih dubina džepa i male plate i penzije ograničavaju na to da kupuju jeftinije namirnice, koje su „zasitljive”, koje imaju veliku kalorijsku vrednost, a malo značajnih vitamina i minerala.

(/slika2)– Ako neko ima genetsku predispoziciju za pojavu dijabetesa, a vodi zdrav život i hrani se pravilno, bolest može da ga zaobiđe. Oko 25 odsto ljudi ima takav metabolizam da nema problema sa hranom koju jede. Kod ostalih građana to nije slučaj. U našoj zemlji se većina ljudi hrani nepravilno, što je posledica načina života koji živimo. Čak i oni koji imaju novca da kupuju najkvalitetnije namirnice, nemaju naviku da se zdravo hrane. Nije lako promeniti navike, jer je potrebno nekoliko meseci do godinu dana da bi se ljudi prilagodili novom režimu uzimanja obroka. Brza hrana sa Zapada sve više zauzima mesta na srpskoj trpezi – smatra dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja „Voždovac”.

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije objašnjavaju da prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu da spreče nastanak oko trećine tumora. Pravilan izbor namirnica utiče kako na prevenciju, tako i na usporavanje ili zaustavljanje procesa razvoja raka. Antioksidanti, supstance koje se nalaze u određenim vrstama voća i povrća, smanjuju rizik od nastanka nekih vrsta raka, dok vlakna žitarica snižavaju nivo holesterola u krvi.

Treba imati na umu da u razvijenim zemljama do 30 odsto ljudi oboleva od bolesti koje se prenose hranom, a samo se u državama EU godišnje pojavi oko 400.000 slučajeva salmoneloze i kampilobakterioze, zaraznih bolesti koje se prenose hranom.