Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Godišnjica oslobođenja prestonice

Junačkim jurišanjem Prve armije srpske vojske, pod komandom vojvode Petra Bojovića, Beograd je, posle trogodišnje okupacije, 1. novembra 1918. godine oslobođen. Nakon što je u septembru, združenim srpsko-francuskim napadom probijen Solunski front, saveznici su za samo 45 dana, prevalivši više od 500 kilometara, stigli na kapije prestonice.

Borbe za Beograd počele su u ranu zoru, sa ulaskom srpske prethodnice u grad. Glavnina vojske zadržana je na ulazu, kako se ne bi našla na puškometu neprijateljske artiljerije smeštene u Zemunu. Posle celodnevnih borbi, austrougarske trupe su se povukle preko pontonskih mostova na Savi, koje su uništili za sobom.

Austrougarska vojska ostavila je pustoš u gradu. Ušavši u Beograd, oslobodioci su zatekli poharane dućane, opljačkane građane, spaljene magacine, srušene štale.

Tog dana oko 15 časova posle paničnog bekstva austrougarskih vojnih jedinica upriličen je svečani marš srpskih snaga od Slavije do Kalemegdana. Kolonu, koja je defilovala po cvetnom tepihu, predvodio je pukovnik Milojević.

Dva dana posle oslobođenja, 3. novembra, cela Srbija je postala slobodna, a neprijateljske sile – Bugarska, Turska i Austrougarska su kapitulirale. Nedugo zatim, 11. novembra i Nemačka se predala.

Srbija je podnela najviše žrtava u Prvom svetskom ratu. Od oko pet miliona stanovnika koliko je imala 1914. godine, izgubila je više od 1.200.000 žitelja. Od oko 737.000 vojnika koji su učestvovali u ratu, život je na oltar otadžbine položilo 379.818 ratnika i starešina. Masovni zločini neprijatelja, bolest i glad odneli su oko 800.000 civila, a materijalni gubici procenjeni su na šest milijardi zlatnih franaka.

Jubilej će biti obeležen danas u 11 časova, odavanjem najviših vojnih i državnih počasti žrtvama palim za odbranu srpske prestonice kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju. Vence će položiti predstavnici Ministarstva odbrane, gradske vlasti, Ministarstva rada i socijalne politike i nevladinih organizacija koje neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.