Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишњица ослобођења престонице

Јуначким јуришањем Прве армије српске војске, под командом војводе Петра Бојовића, Београд је, после трогодишње окупације, 1. новембра 1918. године ослобођен. Након што је у септембру, здруженим српско-француским нападом пробијен Солунски фронт, савезници су за само 45 дана, преваливши више од 500 километара, стигли на капије престонице.

Борбе за Београд почеле су у рану зору, са уласком српске претходнице у град. Главнина војске задржана је на улазу, како се не би нашла на пушкомету непријатељске артиљерије смештене у Земуну. После целодневних борби, аустроугарске трупе су се повукле преко понтонских мостова на Сави, које су уништили за собом.

Аустроугарска војска оставила је пустош у граду. Ушавши у Београд, ослободиоци су затекли похаране дућане, опљачкане грађане, спаљене магацине, срушене штале.

Тог дана око 15 часова после паничног бекства аустроугарских војних јединица уприличен је свечани марш српских снага од Славије до Калемегдана. Колону, која је дефиловала по цветном тепиху, предводио је пуковник Милојевић.

Два дана после ослобођења, 3. новембра, цела Србија је постала слободна, а непријатељске силе – Бугарска, Турска и Аустроугарска су капитулирале. Недуго затим, 11. новембра и Немачка се предала.

Србија је поднела највише жртава у Првом светском рату. Од око пет милиона становника колико је имала 1914. године, изгубила је више од 1.200.000 житеља. Од око 737.000 војника који су учествовали у рату, живот је на олтар отаџбине положило 379.818 ратника и старешина. Масовни злочини непријатеља, болест и глад однели су око 800.000 цивила, а материјални губици процењени су на шест милијарди златних франака.

Јубилеј ће бити обележен данас у 11 часова, одавањем највиших војних и државних почасти жртвама палим за одбрану српске престонице код Спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу. Венце ће положити представници Министарства одбране, градске власти, Министарства рада и социјалне политике и невладиних организација које негују традицију ослободилачких ратова Србије.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.