Sve mora da se promeni, ako želim trofej Garosa

Bez žara, energije, snage i želje – jednom rečju neprepoznatljivo igrao je Novak Đoković u trećem kolu mastersa u Rimu. A imao je i razlog za tako nešto – flaša koja mu je pala na teme i raskrvalira glavu imala dvostruki uticaj. Bio je kao izmešten iz cipela – fizički i psihički.

Ako se tako poređaju stvari onda epilog nije mogao da bude drugačiji. Jedan od najbržih poraza u karijeri doživeo je najbolji teniser svih vremena.

Za sat i sedam minuta trijumf života ostvario je Alehandro Tabilo - 6:2, 6:3, obezbedio plasman u četvrto kolo i zakazao susret sa Karenom Hačanovim iz Rusije.

Hrabrom igrom zaslužio je svaki zarađeni poen, samim tim i pobedu, ali pitanje da li bi Čileanac bio tako raspoložen na crvenoj prašini da je Đoković bio onaj pravi.

Zašto je Nole igrao i izgledao tako? Odgovor na ovo pitanje zna samo on. Da li je incident sa flašom i povrede od pre neki dan imao uticaj na stanje srpskog asa nije znao da objasni ni Novak.

Bilo kako bilo, nije najdugovečniji vladar na ATP listi pokazao ni blizu od onoga što ima u repertoaru, njegove facijalne ekspresije uopšte nisu bile obećavajuće, a govor tela daleko od prepoznatljivog. S druge strane Tabilo je igrao izuzetno motivisano od prvog do poslednjeg poena. Da mu je neko pre početka turnira rekao da će u trećem kolu pobediti šestostrukog šampiona u Večnom gradu,  verovatno bi se slatko najmejao.

– Ruka mi se stegla kako se meč približavao kraju. Ne mogu da verujem da sam uspeo da pobedim. Od trenutka kad sam izašao na teren pokušavao sam da ostanem miran, fokusiran i da upijam sve šta se događa. Prijatelji i šira porodica i dalje ne mogu da veruju da sam stigao i do trećeg kola, a kamoli ovo – istakao je Tabilo.

Kao 32. na planeti Čileanac je postao drugi slabije plasiran teniser (van top 10), koji je dobio Đokovića u Rimu. Taj poduhvat prvi je ostvario Nemac Aleksandar Zverev, koji je kao 17. u poretku nadigrao srpskog asa u finalu italijanskog takmičenja u finalu 2017.

Za Novaka ovakav raspet situacije nije dobar, pogotovo uoči početka Rolan Garosa, gde brani titulu, ali i Olimpijskih igara u Parizu, gde priželjkuje da osvoji zlatnu medalju. Loše je to što još uvek nema osvojenu titulu od početka sezone.

– Čestitam rivalu. Odigrao je odličan meč, pokazao je da je kvalitetan i kompletan igrač. Bio sam van igre totalno. Nisam imao koordinaciju, ritam i balans. Donekle sam zabrinut, sve mora da se promeni ako želim trofej Garosa – samokritičan je Đoković

Đoković: Nisam se osećao prijatno na terenu

Sada je jasno da je incident sa flašom definitivno uticao na Đokovića, u fizičkom, zdrastvenom i psihološkom smislu:

– Moram da proverim šta se događa i da li povreda flašom ima neke veze. Na treningu nisam imao nikakve posebne probleme, ali nisam se osećao ni prijatno. Osećao sam se veoma loše i pod takmičarskom stresom. Ono što sam osetio nije bol već problemi sa ravnotežom. Nisam imao koordinaciju na terenu, bio sam totalno drugačiji igrač nego u prethodnom kolu.

Objasnio šta je osećao posle udarca:

– Očekuje me lekarski pregled, neka vrsta magnetne rezonance, da vidim da li je sve u redu. Bila je to neočekivana nesreća. Osetio sam veoma jak udarac u glavu. Pola sata sam ima mučninu, krvarenje i vrtoglavicu.

Kecmanović prokockao meč loptu

Brejk u odlučujućem setu i meč lopta nisu bili dovoljni Miomiru Kecmanoviću za pobedu i plasman u ćetvrto kolo mastersa u Rimu.  Ostao je mladi srpski reprezentativac praznih ruku, jer je bolji od njega bio Tijago Monteiro.

Maraton od skoro tri sata pripao je Brazilcu – 6:2, 4:6, 7:6 (8:6), ali je rezultat u rimu ohrabrenje za Kecmanovića koji je sada video da može da ostvaruje dobre rezultate i na šljaci koja mu nije omiljena podloga.