Predsednik francuskog Senata: Makron negira realnost

Predsednik francuskog Senata kritikovao je francuskog predsednika Emanuela Makrona, tvrdeći da Makron nije u dodiru sa stvarnošću i svakodnevnim brigama Francuza.

Žerar Larše je ocenio Makronove rezultate posle skoro sedam godina na čelu Francuske sledećim rečima: „To je razočaravajuće.„

„Imam utisak da ne živimo u istoj zemlji,„ dodao je Larše, „i da ne osećamo istu Francusku.”

Larše je naveo nekoliko primera koji „pokazuju Makronovo poricanje stvarnosti.”

Kao jedan od primera, Larše je ukazao na značajan pad kvaliteta nastave u školama, citirajući najnoviju studiju PISA (Program za međunarodnu procenu učenika), koja je francuske đake rangirala na 26. mesto u oblasti nauke i matematike, i na 29. u razumevanju pročitanog.

„Ovde nije reč samo o novcu i resursima”, dodao je Larše. „Postoji i problem poštovanja vrednosti i poštovanja autoriteta nastavnika, kao i očuvanja sekularizma, posebno u javnosti”, rekao je Laršer.

On je ukazao i na probleme u zdravstvenoj zaštiti, dodajući da ona ostaje „velika briga za Francuze”, i da bolnički sistem postaje sve birokratizovaniji.

„Iako smo zemlja sa najvećom stopom javne potrošnje, naš zdravstveni sistem se pogoršao”, izjavio je predsednik Senata, dodajući da su, uz javne bolnice, koje imaju 34 odsto nemedicinskog administrativnog osoblja, milioni Francuza svake godine primorani da zatraže privatne medicinske usluge.

Larše je ukazao i na „problem nedostatka državnog autoriteta”, koga prati eskalacija uličnog nasilja, urbane pobune, trgovina drogom i odbijanje da se sprovode zakoni. Kako je rekao predsednik Senata, sve to je dovelo do porasta kriminala u Francuskoj.

„To stvara nepoverenje. Ne kažem da vlada nije pokušala i ne kažem da je to jednostavno. Ali, to isključuje bilo kakvo samozadovoljstvo”, zaključio je lider Senata.

Francuski predsednik Emanuel Makron je došao na vlast 2017. godine, pobedivši desničarsku kandidatkinju Marin le Pen. Ponovo je izabran 2022. godine, kada je obećao „nove metode upravljanja”, uz konstataciju da su Francuzi „umorni od reformi koje dolaze odozgo.”

Tokom njegovih mandata desili su se učestali talasi javnih pobuna, posebno tokom protesta 2023. protiv penzionih reformi, koje su podigle starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, prenosi RT Balkan.