Председник француског Сената: Макрон негира реалност

Председник француског Сената критиковао је француског председника Емануела Макрона, тврдећи да Макрон није у додиру са стварношћу и свакодневним бригама Француза.

Жерар Ларше је оценио Макронове резултате после скоро седам година на челу Француске следећим речима: „То је разочаравајуће.„

„Имам утисак да не живимо у истој земљи,„ додао је Ларше, „и да не осећамо исту Француску.”

Ларше је навео неколико примера који „показују Макроново порицање стварности.”

Као један од примера, Ларше је указао на значајан пад квалитета наставе у школама, цитирајући најновију студију ПИСА (Програм за међународну процену ученика), која је француске ђаке рангирала на 26. место у области науке и математике, и на 29. у разумевању прочитаног.

„Овде није реч само о новцу и ресурсима”, додао је Ларше. „Постоји и проблем поштовања вредности и поштовања ауторитета наставника, као и очувања секуларизма, посебно у јавности”, рекао је Ларшер.

Он је указао и на проблеме у здравственој заштити, додајући да она остаје „велика брига за Французе”, и да болнички систем постаје све бирократизованији.

„Иако смо земља са највећом стопом јавне потрошње, наш здравствени систем се погоршао”, изјавио је председник Сената, додајући да су, уз јавне болнице, које имају 34 одсто немедицинског административног особља, милиони Француза сваке године приморани да затраже приватне медицинске услуге.

Ларше је указао и на „проблем недостатка државног ауторитета”, кога прати ескалација уличног насиља, урбане побуне, трговина дрогом и одбијање да се спроводе закони. Како је рекао председник Сената, све то је довело до пораста криминала у Француској.

„То ствара неповерење. Не кажем да влада није покушала и не кажем да је то једноставно. Али, то искључује било какво самозадовољство”, закључио је лидер Сената.

Француски председник Емануел Макрон је дошао на власт 2017. године, победивши десничарску кандидаткињу Марин ле Пен. Поново је изабран 2022. године, када је обећао „нове методе управљања”, уз констатацију да су Французи „уморни од реформи које долазе одозго.”

Током његових мандата десили су се учестали таласи јавних побуна, посебно током протеста 2023. против пензионих реформи, које су подигле старосну границу за одлазак у пензију са 62 на 64 године, преноси РТ Балкан.