Pomoćnici i asistenti

Ne znam zbog čega su smatrali da sam u nevolji, ali moji prijatelji su odlučili da mi pomognu. Bez ikakvog dogovora, nezavisno jedni od drugih, rešili su da mi po svaku cenu nađu srodnu dušu, kad već sam to ne umem. Prvi se javio Mita:

– Komšo, našao sam ženu za tebe! Jes’ malo matora, naše je godište, ali super je lik. Postoji samo jedan tehnički problem. Ona radi kao pomoćnica ministra, pa je stalno na putu. Čim dođe, nešto ćemo da organizujemo.

Prolazili su meseci, a pomoćnicu sam video tek jednom, i to na televiziji, kada je službeno bila u Briselu. Vlada je u međuvremenu pala, a i ona jer se udala za asistenta pomoćnice ministra.

Rej Luka je pokušavao da mi nabaci jednu simpatičnu voditeljku s „Pinka”, ali je prešla u „Emoušn” i bez greške, mimo moje zasluge, zatrudnela posle mesec dana.

I kum Firga je pokušao da učestvuje u ovoj akciji. Pozvao me je nedavno i rekao:

– Kumče, imam jednu za tebe, znaš kakva je...

– Kakva, kume?

– He, he...

Mislim da je još uvek s njom.

A onda se iz Draževca, lepog moravskog sela u kome sam proveo dobar deo školskih raspusta, javio moj drug Srđan zvani Ćaz. On je neženja u selu koje je iz naše generacije već iznedrilo nekoliko deda.

– Čuo sam za tvoju muku, prijatelju – reče on i nastavi: – I ja si imam istu, ali ovde se ne radi o meni. Našo sam ti devojče, Svetlana, mlogo je ubava, al’ ima 22 godine i ovde je prestarela za udavanje. Ja ću gu sačuvam od badavadžije što ’oće samo da se izmotavaju, a ti dolazi pod hitno.

Gruba zajebancija je u Draževcu česta pojava, pa ga nisam shvatio ozbiljno. Ipak, svako malo, do mene je dolazio aber da je Ćaz izmlatio nekog Basu iz Paligraci, pa Dimču iz Katun, dve-tri barabe iz Tešice... Sve zbog Svetlane.

U nameri da ipak odem i proverim o čemu se tu zapravo radi, preduhitrila me je pozivnica za svadbu. Pogađate, od Ćaza i Svetlane.

Naravno da sam otišao. Kad sam video Svetlanu, nije mi bilo dobro. Toliko je bila lepa, da bi samo zbog nje časopis „Vog” trebalo da otvori kancelariju u Draževcu.

Pošto sam im čestitao, Ćaz me je odvukao u stranu i rekao:

– Izvini, burazeru, ali nisam više mogo da se tepam za tuđu devojku! Je l’ ti reko’ ja onomad da dođeš pod hitno, a ti jok! Piskaraš nešto po Beograd! A ti piši!

I ja šta ću!? Pišem!