Gvantanamo u službi šminkanja imidža

Ričard Holbruk i Vesli Klark ili Džo Liberman i Vilijam Koen. To su mogući kandidati za mesta u administracijama Baraka Obame odnosno Džona Mekejna koja su bitna za spoljnu politiku. U isto vreme, obojica su iskustvo u spoljnoj politici sticala tokom devedesetih godina prošlog veka, obično tražeći što jače kažnjavanje Srbije.

Iako je nedavno iz Obaminog štaba poslato obaveštenje Kongresu srpskog ujedinjenja (krovnoj organizaciji Srba u Americi) da Holbruk nije član njihovog tima, ime bivšeg glavnog balkanskog pregovarača ovih dana pojavljuje se kao rešenje za budućeg državnog sekretara, dok Vesli Klark važi za kandidata za sekretara odbrane. Pominjanje ovih imena – mada su obojica podržavala Hilari Klinton protiv Obame u stranačkoj trci za predsedničku nominaciju – navelo je mnoge američke komentatore da eventualnu administraciju Baraka Obame krste imenom „treći Klintonov mandat”.

Kao moguće kreatore spoljne politike kandidatima za državnog sekretara i sekretara za odbranu treba dodati i one koji su u igri za mesto savetnika za nacionalnu bezbednost. Kod Obame to je Samanta Pauer, koja je kao novinar izveštavala iz Bosne i sa Kosova i koja veruje da su za balkanske sukobe odgovorni Srbi, a kod Mekejna Džon Bolton, bivši ambasador pri UN, koji je oštro kritikovao američko priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ovo sve ipak ne znači da će Balkan biti u vrhu liste prioriteta nove administracije u Vašingtonu – uz izuzetak nastavka pomoći „državi Kosovo” i mogućeg uplitanja u odnose u Bosni ako se situacija pogorša. Za Obamu ili Mekejna glavne tačke spoljne politike će biti Irak, Avganistan, odnosi sa Rusijom, globalno zagrevanje.

Obama tako želi da se američke snage povuku iz Iraka do sredine 2010, ali priznaje da bi zbog okolnosti to moglo da se odloži. Tokom posete Bagdadu u julu rekao je da bi voleo da se vojska iz Iraka prebaci u Avganistan, a planira da čim položi zakletvu tamo pošalje 15.000 vojnika. Izjavio je da bi napao Pakistan kako bi likvidirao teroriste iz Al Kaide i talibane.

Kako bi popravio imidž zemlje u svetu hoće da zatvori pritvorsku jedinicu u zalivu Gvantanamo na Kubi, gde vojska SAD drži osumnjičene teroriste, a obećao je da bi razgovarao sa svim neprijateljima, kao sa Iranom na primer, što je među konzervativnim političarima i komentatorima dočekano na nož, pa je optužen da želi „smrt Izraela”.

Njegov potpredsednički kandidat Džo Bajden nedavno mu je napravio medveđu uslugu, izjavivši da Ameriku ako Obama postane predsednik čeka velika međunarodna kriza u prvih šest meseci njegove vladavine. „Poželeće da nas testiraju kao što su isprobavali Džona Kenedija”, rekao je Bajden, očigledno misleći na kubansku raketnu krizu iz 1962. godine.

Ako za predsednika bude izabran Džon Mekejn, može se očekivati dodatno zaoštravanje u odnosima sa Rusijom i ostanak vojske u Iraku bar do 2011. godine. Po njemu je upravo Irak, a ne Avganistan „središnji front” u ratu protiv terorizma, iako je nedavno priznao da treba pojačati snage koje se bore protiv talibana.

Mekejn bi takođe brzo zatvorio zatvor u Gvantanamu i kao i Obama obećava da će popraviti zategnute odnose sa saveznicima, ali ostaje pobornik „Bušove doktrine” o preventivnim napadima.