Гвантанамо у служби шминкања имиџа

Ричард Холбрук и Весли Кларк или Џо Либерман и Вилијам Коен. То су могући кандидати за места у администрацијама Барака Обаме односно Џона Мекејна која су битна за спољну политику. У исто време, обојица су искуство у спољној политици стицала током деведесетих година прошлог века, обично тражећи што јаче кажњавање Србије.

Иако је недавно из Обаминог штаба послато обавештење Конгресу српског уједињења (кровној организацији Срба у Америци) да Холбрук није члан њиховог тима, име бившег главног балканског преговарача ових дана појављује се као решење за будућег државног секретара, док Весли Кларк важи за кандидата за секретара одбране. Помињање ових имена – мада су обојица подржавала Хилари Клинтон против Обаме у страначкој трци за председничку номинацију – навело је многе америчке коментаторе да евентуалну администрацију Барака Обаме крсте именом „трећи Клинтонов мандат”.

Као могуће креаторе спољне политике кандидатима за државног секретара и секретара за одбрану треба додати и оне који су у игри за место саветника за националну безбедност. Код Обаме то је Саманта Пауер, која је као новинар извештавала из Босне и са Косова и која верује да су за балканске сукобе одговорни Срби, а код Мекејна Џон Болтон, бивши амбасадор при УН, који је оштро критиковао америчко признање независности Косова и Метохије.

Ово све ипак не значи да ће Балкан бити у врху листе приоритета нове администрације у Вашингтону – уз изузетак наставка помоћи „држави Косово” и могућег уплитања у односе у Босни ако се ситуација погорша. За Обаму или Мекејна главне тачке спољне политике ће бити Ирак, Авганистан, односи са Русијом, глобално загревање.

Обама тако жели да се америчке снаге повуку из Ирака до средине 2010, али признаје да би због околности то могло да се одложи. Током посете Багдаду у јулу рекао је да би волео да се војска из Ирака пребаци у Авганистан, а планира да чим положи заклетву тамо пошаље 15.000 војника. Изјавио је да би напао Пакистан како би ликвидирао терористе из Ал Каиде и талибане.

Како би поправио имиџ земље у свету хоће да затвори притворску јединицу у заливу Гвантанамо на Куби, где војска САД држи осумњичене терористе, а обећао је да би разговарао са свим непријатељима, као са Ираном на пример, што је међу конзервативним политичарима и коментаторима дочекано на нож, па је оптужен да жели „смрт Израела”.

Његов потпредседнички кандидат Џо Бајден недавно му је направио медвеђу услугу, изјавивши да Америку ако Обама постане председник чека велика међународна криза у првих шест месеци његове владавине. „Пожелеће да нас тестирају као што су испробавали Џона Кенедија”, рекао је Бајден, очигледно мислећи на кубанску ракетну кризу из 1962. године.

Ако за председника буде изабран Џон Мекејн, може се очекивати додатно заоштравање у односима са Русијом и останак војске у Ираку бар до 2011. године. По њему је управо Ирак, а не Авганистан „средишњи фронт” у рату против тероризма, иако је недавно признао да треба појачати снаге које се боре против талибана.

Мекејн би такође брзо затворио затвор у Гвантанаму и као и Обама обећава да ће поправити затегнуте односе са савезницима, али остаје поборник „Бушове доктрине” о превентивним нападима.