Isto­rij­ska ras­pra­va u Ustav­nom su­du

U Ustav­nom su­du Sr­bi­je ju­če je odr­ža­na pr­va ras­pra­va po žal­ba­ma kan­di­da­ta ko­ji su kon­ku­ri­sa­li, a ni­su iza­bra­ni na jav­no­tu­ži­lač­ke funk­ci­je. Na­i­me, ne­dav­nim ustav­nim i za­kon­skim pro­me­na­ma uve­de­na je po­seb­na žal­ba Ustav­nom su­du kan­di­da­ta ko­ji su kon­ku­ri­sa­li na su­dij­sku i jav­no­tu­ži­lač­ku funk­ci­ju, a ni­su iza­bra­ni od­lu­kom Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva (VSS), od­no­sno Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva (VST).

Do­sad je bi­lo ne­ko­li­ko iz­bo­ra po no­vom si­ste­mu, a ulo­že­ne žal­be ni­su re­zul­ti­ra­le otva­ra­njem ras­pra­ve pred Ustav­nim su­dom, što bi even­tu­al­no do­ve­lo i do mo­gu­ćeg po­ni­šta­va­nja  od­lu­ka o iz­bo­ru kao vi­da me­ri­tor­nog od­lu­či­va­nja Ustav­nog su­da u toj ma­te­ri­ji.

Ju­če je, me­đu­tim, pr­vi put za­ka­za­na i odr­ža­na ras­pra­va pred Ustav­nim su­dom, na pred­log su­di­je iz­ve­sti­o­ca u kon­kret­nom pred­me­tu – prof. dr Mi­la­na Šku­li­ća.

Ras­pra­vu je otvo­ri­la pred­sed­ni­ca Ustav­nog su­da Sne­ža­na Mar­ko­vić, ko­ja je upo­zna­la pri­sut­ne sa nji­ho­vi­ma pra­vi­ma i du­žno­sti­ma. Su­di­ja Šku­lić je ob­ja­snio ko­ja su kon­kret­na spor­na pi­ta­nja u ospo­re­nom iz­bo­ru jav­nih tu­ži­la­ca. Po­tom pred­stav­ni­ci VST iz­ne­li svo­je ar­gu­men­te, a za­tim je de­ve­to­ro kan­di­da­ta ko­ji su pod­ne­li žal­be iz­ne­lo kon­tra­ar­gu­men­te po­vo­dom na­vo­da u od­go­vo­ru na žal­bu, kao i na usme­no iz­la­ga­nje pred­stav­ni­ka DVT u sud­ni­ci Ustav­nog su­da.

Su­di­ja Šku­lić je u svom iz­la­ga­nju ob­ja­snio da Ustav­ni sud ni­je „ne­ka­kav na­di­zbor­ni or­gan” ko­ji ras­po­la­že iz­bor­nim pra­vom su­di­ja i tu­ži­la­ca, već žal­be­ni sud ko­ji ima strikt­no ka­sa­ci­o­no ovla­šće­nje.

– Ne po­sto­ji i ne sme po­sto­ja­ti „dis­kre­ci­o­na oce­na” VST pri­li­kom iz­bo­ra jav­nih tu­ži­la­ca, jer bi to on­da pod­ra­zu­me­va­lo da taj or­gan svo­ju od­lu­ku ni ne mo­ra obra­zla­ga­ti ili je mo­že obra­zla­ga­ti sa­mo „for­mal­no” „re­da ra­di”, ta­ko da ti­me oprav­da su­štin­ski dis­kre­ci­o­no po­stu­pa­nje. Ta­ko ne­što bi bi­lo ne­do­pu­sti­vo i svo­di­lo bi se na ustav­no­prav­no za­bra­nje­nu ar­bi­trar­nost – re­kao je su­di­ja Šku­lić.

Reč je o kon­kur­su na ko­me je iza­bran je­dan broj tu­ži­lač­kih po­moć­ni­ka, a ni­su iza­bra­ni u tu­ži­la­štva vi­šeg ran­ga kan­di­da­ti ko­ji su već oba­vlja­li funk­ci­je jav­nih tu­ži­la­ca. Su­di­ja Šku­lić je ob­ja­snio da ne­ma ni­ka­kve ustav­ne ili za­kon­ske za­bra­ne da tu­ži­lač­ki po­moć­nik ili ne­ko ko ni­je ni ra­dio u jav­nom tu­ži­la­štvu bu­de pr­vi put bi­ran za tu­ži­la­štvo vi­šeg ran­ga, uko­li­ko is­pu­nja­va sve po­treb­ne za­kon­ske uslo­ve za ta­kav iz­bor, ali da to ipak pred­sta­vlja zna­ča­jan i ve­o­ma upa­dljiv iz­u­ze­tak u od­no­su na ono što je uobi­ča­je­no u ve­li­koj ve­ći­ni kon­kret­nih iz­bo­ra na jav­no­tu­ži­lač­ku funk­ci­ju.

– Uvek ka­da je ne­što iz­u­ze­tak u od­no­su na ono što je pra­vi­lo, to bi mo­ra­lo bi­ti po­seb­no de­talj­no obra­zlo­že­no. U kon­kret­nom slu­ča­ju, VST je bio du­žan da po­seb­no de­talj­no i sa na­ro­či­to ube­dlji­vom ar­gu­men­ta­ci­jom obra­zlo­ži za­što je pri­li­kom iz­bo­ra po­je­di­nih kan­di­da­ta za vi­še jav­no tu­ži­la­štvo ko­ji pret­hod­no ni­su vr­ši­li jav­no­tu­ži­lač­ku funk­ci­ju, baš nji­ma upr­kos to­me što oni ni­su bi­li jav­ni tu­ži­o­ci u mo­men­tu iz­bo­ra, dao pred­nost u od­no­su na kan­di­da­te  ko­ji su u mo­men­tu kan­di­do­va­nja već go­di­na­ma vr­ši­li jav­no­tu­ži­lač­ku funk­ci­ju i to či­ni­li na uspe­šan na­čin pre­ma kri­te­ri­ju­mi­ma VST – re­kao je su­di­ja dr Mi­lan Šku­lić. 

Na ras­pra­vi je bi­lo re­či i o te­sti­ra­nju kan­di­da­ta za rad u po­seb­nom ode­lje­nju za vi­so­ko­teh­no­lo­ški kri­mi­nal. Po­sta­vi­lo se pi­ta­nje ka­ko je test sa­sta­vljen i ko je pre­gle­dao i oce­nji­vao te­sto­ve. Ustav­ni sud će od­lu­ku po žal­ba­ma do­ne­ti na ne­jav­noj sed­ni­ci. Su­di­ja dr Šku­lić je is­ta­kao i da je u Za­ko­nu o jav­nom tu­ži­la­štvu pro­pi­sa­no sa­mo da se u po­stup­ku iz­bo­ra no­si­o­ca jav­no­tu­ži­lač­ke funk­ci­je, kan­di­da­tu ko­ji se pr­vi put bi­ra na jav­no­tu­ži­lač­ku funk­ci­ju, po­seb­no pro­ve­ra­va struč­nost i ospo­so­blje­nost, što se pro­ve­ra­va na is­pi­tu ko­ji or­ga­ni­zu­je Vi­so­ki sa­vet tu­ži­la­štva, ta­ko da se ta­kva mo­guć­nost ti­če is­klju­či­vo kan­di­da­ta ko­ji se pr­vi put bi­ra­ju na jav­no­tu­ži­lač­ku funk­ci­ju, a ne i onih kan­di­da­ta ko­ji su već na od­re­đe­noj jav­no­tu­ži­lač­koj funk­ci­ji.

Za su­di­ju iz­ve­sti­o­ca dr Mi­la­na Šku­li­ća spor­no pi­ta­nje je bi­lo  i za­što su po­je­di­ni kan­di­da­ti u skla­du sa ogla­som Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva prak­tič­no, tj. u de fak­to smi­slu bi­ra­ni za jav­ne tu­ži­o­ce u Po­seb­nom ode­lje­nju za bor­bu pro­tiv vi­so­ko­teh­no­lo­škog kri­mi­na­la u Vi­šem jav­nom tu­ži­la­štvu u Be­o­gra­du, ka­da za ta­kav iz­bor ne po­sto­ji va­lja­na prav­na osno­va, od­no­sno ne­ma bi­lo ka­kve prav­ne osno­ve, jer je reč sa­mo o „po­seb­nom ode­lje­nju za bor­bu pro­tiv vi­so­ko­teh­no­lo­škog kri­mi­na­la” u okvi­ru Vi­šeg jav­nog tu­ži­la­štva u Be­o­gra­du, ta­ko da ne­ma ni­ka­kve for­mal­ne ga­ran­ci­je da bi ti kan­di­da­ti, ka­da bi bi­li iza­bra­ni, ka­sni­je za­i­sta i bi­li jav­ni tu­ži­o­ci u tom po­seb­nom ode­lje­nju. Ta­ko je jer u skla­du s pra­vi­li­ma Za­ko­na o jav­nom tu­ži­la­štvu, kao i pre­ma od­red­ba­ma Pra­vil­ni­ka o upra­vi u jav­nim tu­ži­la­štvi­ma, od­lu­ku o go­di­šnjem ras­po­re­du po­slo­va sa­mo­stal­no do­no­si Vi­ši jav­ni tu­ži­lac u Be­o­gra­du, ko­jeg u vr­še­nju tog svog pra­va i svo­je du­žno­sti, for­mal­no uop­šte ni ne oba­ve­zu­je stav Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva pri­li­kom iz­bo­ra kon­kret­nih jav­nih tu­ži­la­ca. Su­di­ja dr Šku­lić je do­dao i da mo­guć­nost da se ovo na­knad­no „is­pra­vlja” ula­ga­njem pri­go­vo­ra na go­di­šnji ras­po­red po­slo­va, kao ne­ka­kvim na­knad­nim ko­rek­tiv­nim me­ha­ni­zmom ras­po­re­đi­va­nja jav­nih tu­ži­la­ca su­prot­no „vo­lji”, tj. od­lu­ci nad­le­žnog jav­nog tu­ži­o­ca, u stva­ri, pred­sta­vlja bu­du­ću ne­iz­ve­snu či­nje­ni­cu, ko­ja je kao ta­kva na­čel­no spor­na kao ele­ment re­zo­no­va­nja Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva u po­gle­du ovog pi­ta­nja.