NATO sprema vojne instruktore za Ukrajinu

NATO je sve bliži odluci da na poziv Volodimira Zelenskog pošalje vojne instruktore u blizinu fronta za obuku ukrajinske armije koja posustaje pred naletima ruske ofanzive u oblasti Harkova. Međutim, dolazak većeg broja oficira Severnoatlantskog saveza na teritoriju Ukrajine nije bez rizika, jer bi SAD mogle da budu direktnije uvučene u konflikt s Rusijom. Pogotovo zato što se, za razliku od Emanuela Makrona, Bajdenova administracija i dalje protivi slanju američkih vojnika na „istočni front”.

Iako glavni komandant alijanse, general Kristofer Kavoli, procenjuje da ruska armija nema dovoljno trupa da napravi strateški prodor oko Harkova, desetkovana ukrajinska vojska nalazi se u kritičnoj fazi. Zvaničnici Kijeva zatražili su od svojih američkih i NATO kolega da im pomognu u obuci novih 150.000 regruta bliže liniji fronta kako bi brzo mogli da budu raspoređeni na ratište.

Članice NATO-a su još u aprilu zatražile od generala Kavolija da osmisli način da alijansa učini više da pomogne Ukrajini. Jedan američki zvaničnik nezvanično je poručio da bi jedna od mogućnosti mogla da bude obuka ukrajinskih trupa u Lavovu, blizu zapadne granice zemlje s Poljskom. Ali Rusija je već više puta bombardovala Lavov, poslednji put pre nekoliko nedelja, kad su krstareće rakete pogodile tamošnju infrastrukturu.

General Čarls K. Braun Mlađi, načelnik Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD, poručuje da je, po svemu sudeći, raspoređivanje instruktora NATO-a u Ukrajini neizbežno: „Na kraju ćemo, vremenom, stići tamo”, prenosi njegovu izjavu „Njujork tajms”.

Putujući na sastanak NATO-a u Brisel, general Braun je američkim novinarima u avionu rekao da bi dolazak većeg broja oficira za obuku u Ukrajinu mogao da bude i opasan. Zapadna alijansa bi u tom slučaju morala da odlučuje da li će protivvazduhoplovna odbrana braniti vojne instruktore od ruskih napada, umesto da štiti ukrajinsku infrastrukturu.

SAD, prema povelji NATO-a, imaju obavezu da pomognu u odbrani od bilo kakvog napada na instruktore iz članica vojnog saveza, što bi potencijalno moglo da uvuče Ameriku u rat.

Francuski predsednik je u februaru izjavio da ne treba isključiti mogućnost slanja vojnika NATO-a u pomoć Zelenskom. Iako su ga američki visoki zvaničnici zamolili da više ne gura tu ideju, Makron je još jednom ponovio da bi slanje vojnika bilo poruka Putinu da ne može da pobedi. Direktor Ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin potom je poručio da Moskva ima informaciju da Francuska priprema kontingent od 2.000 vojnika za Ukrajinu.

Iako zapadni lideri nisu listom podržali Makrona, jer se time rizikuje direktna konfrontacija NATO-a i Rusije, on nije ostao potpuno usamljen. Vlada u Talinu ne isključuje mogućnost da se u zapadnu Ukrajinu pošalju trupe koja bi preuzele ulogu u pozadini, čime bi se oslobodile dodatne ukrajinske trupe da odu na front, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Estonije.

Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis podržao je stav Makrona u intervjuu za „Gardijan”. „Naše trupe su obučavale Ukrajince u Ukrajini pre rata”, rekao je dodajući: „...tako da bi povratak ovoj tradiciji mogao da bude sasvim izvodljiv”.

Američka vojska do sada je obučavala ukrajinske jedinice u mnogim članicama alijanse, SAD, Poljskoj, Nemačkoj, pa čak i u Španiji, ali premeštanje ukrajinskih vojnika u specijalne kampove oduzima mnogo vremena. U Pentagonu priznaju da sadašnja obuka ukrajinskih snaga nije dovoljna i da je potrebno da se ceo proces obavlja brže i bolje kako bi se jedinice suprotstavile ruskoj ofanzivi.

Pripadnici Američkih oružanih snaga svojevremeno su pomagale u vođenju NATO programa obuke u Javorovu u zapadnoj Ukrajini, ali su oficiri povučeni na početku rata 2022.

Međutim, obuka nije uvek davala očekivane rezultate. Pre pokretanja kontraofanzive Kijeva prošlog leta, američki oficiri su u Nemačkoj pripadnike ukrajinske vojske učili o manevarskom ratovanju, uklanjanju mina i drugim zadacima. Ali bilo je teško za 12 nedelja naučiti Ukrajince kako da u borbama koordinisano koriste tenkove, artiljeriju i pešadijske trupe. Vojni stručnjaci priznaju da bi premeštanje praktične nastave u Ukrajinu omogućilo američkim instruktorima da brže prikupljaju informacije s prve borbene linije, što bi im potencijalno omogućilo da unesu izmene u obučavanje vojnog kadra.

Predsednik RF: Rusija trenutno ne planira zauzimanje Harkova

Rusija trenutno ne planira zauzimanje Harkova, izjavio je juče Vladimir Putin. Predsednik Rusije je na konferenciji za medije rekao da ruske trupe kod Harkova svakodnevno napreduju, strogo po planu, prenosi RIA Novosti. Poručio je da odgovornost za ono što se dešava u pravcu Harkova snose Oružane snage Ukrajine, navodeći da je Rusija prinuđena da stvori sanitarnu zonu bezbednosti zbog toga što ukrajinska vojska granatira stambene delove Belgoroda. Istakao je i da Rusija nikad nije odbila da pregovara s Ukrajinom, ali da je sada neophodno razumeti s kim može da se pregovara i ko je od poverenja, „jer smo bili prevareni”.