Veštačka inteligencija kao podrška učenju

Mogu li se studenti osloniti na inteligenciju veštačke inteligencije (AI)? Da li je ona najveći neprijatelj onih koji se nalaze za katedrom ili im može olakšati profesorsku svakodnevicu? Šta AI nudi studentima, a šta profesorima?

Odgovore na ova pitanja okupljenima je dala asistentkinja na Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu Danijela Vranješ na predavanju „Veštačka inteligencija u učenju stranih jezika”.

– Sa pojavom prvog četbota pojavila se i panika da će studenti da koriste veštačku inteligenciju kako bi varali na ispitima, a potom i da će AI da zameni nastavnike, posebno nas koji predajemo strane jezike. Kad je veštačka inteligencija već među nama i kad se tako brzo razvija, smatrala sam da treba da otkrijem i ukažem studentima na koji način mogu da je koriste za učenje stranih jezika i u pripremi ispita. I to tako da im ona bude podrška u učenju, a ne osnovno sredstvo. Zato sam se pre svega fokusirala na aktivnosti poput pravljenja različitih gramatičkih vežbanja, vežbanja vokabulara, pisanja tekstova koji će služiti kao podloga za neku drugu aktivnost – objašnjava za „Politiku” Danijela Vranješ kako je počela da istražuje mogućnosti koje nudi veštačka inteligencija onima koji studiraju strane jezike.

Sama ideja je potekla od studenata, tačnije od jedne studentkinje koja je zamerila profesorima što strahuju da će uz AI varati na testovima, a da ih istovremeno ne uče čemu sve veštačka inteligencija može da posluži. Tada je naša sagovornica shvatila da je neophodna i edukacija nastavnika, pa je od zimskog semestra s kolegama krenula u potragu za adekvatnim načinima upotrebe veštačke inteligencije u zavisnosti od predmeta koji predaju.

– Ono što sam sebi postavila za cilj jeste da pre svega edukujem ljude o tome šta je to veštačka inteligencija, koje vrste postoje i na koji način se koriste. S jedne strane kako da pomogne studentima u učenju, a s druge nastavnicima u planiranju nastave ili pravljenju testova i zadataka, jer svaki nastavnik u nekom trenutku iscrpi svoju inspiraciju – dodaje naša sagovornica.

Upoznajući veštačku inteligenciju Vranješova je zaključila da ona funkcioniše po principu pokušaja i pogreška, kao i da je neophodno dobro formulisati zahtev kako bi se dobio najbolji rezultat. A ono najvažnije je da AI može da posluži kao alat koji će uštedeti vreme za neki posao, ali da i dalje sve što radimo uz pomoć veštačke inteligencije moramo da pregledamo.

– Ona može da prevede neki tekst, ali njega lektor ipak mora da pogleda nakon toga. Što se tiče učenja stranih jezika, mislim da su trenutno najugroženiji prevodioci, zato što ovi alati, pogotovo verzije koje se naplaćuju, rade dosta dobar posao. Za srpski jezik, kao i za druge manje jezike, još uvek veštačka inteligencija kaska, ali čak i tu je rezultat vrlo solidan. Zatim, odlična je za generisanje ideja, može da pomogne nastavnicima na bilo kom predmetu za pravljenje plana časa ili lekcija. Naravno, sve to mora da se doradi. Onima koji uče strani jezik može da služi za konverzaciju, recimo tako što će se četbotu dodeliti uloga tutora koji će da ispravlja sve što učenik napiše, davaće povratnu informaciju o tome kako je nešto napisano, koje su greške napravljene, šta može stilski da se poboljša… Ali i dalje je potrebno da imamo znanje o tome kako bismo mogli da procenimo da li je ono što je veštačka inteligencija dala upotrebljivo i da nas nije slagala – priča Danijela Vranješ.

Jedna od najvećih mana AI je što može da da vrlo ubedljiv, ali netačan odgovor, tj. da halucinira. Ovaj nedostatak je zapravo dobra vest za ljudsku vrstu i pokazatelj da će i dalje umesto četbotova biti potrebni stručnjaci od krvi i mesa u svim oblastima. Bar još neko vreme.

– Ipak po sredi je samo baza podataka, nije u pitanju znanje. Zato su i vrlo upitni izvori, može joj se zameriti i pristrasnost, jer bazu podataka čine tekstovi koje su pisali ljudi, a oni su po svojoj prirodi pristrasni. Ljudi su i birali čime će da hrane tu veštačku inteligenciju i zato ona ima iste one mane koje imaju i ljudi. Zbog toga studentima na konkretnim primerima pokazujem da se ne može uzimati sve zdravo za gotovo. Ono što je nesumnjivo jeste da se uz veštačku inteligenciju učimo komunikaciji – ako treba nešto uraditi, moramo konkretno i detaljno definisati šta nam je potrebno. Što preciznije kažemo šta nam treba, to ćemo i bolji odgovor dobiti. Tako je i sa ljudima i sa AI. Međutim, ono u čemu se veštačka inteligencija razlikuje od ljudi je ljubaznost. Recimo, kada joj kažete da je pogrešila, prihvatiće svoju grešku i izviniti se, što nije uvek slučaj i sa ljudima – priča kroz osmeh naša sagovornica i na pitanje da li će veštačka inteligencija zavladati univerzitetima i medijima, dodaje: – Ne, neće nas zameniti veštačka inteligencija, ali se slažem sa frazom da će nas zameniti ljudi koji umeju da je koriste.