Završen pozorišni „Kustendorf”

Peti po redu pozorišni festival „Kustendorf” završen je sinoć tradicionalnom dodelom nagrada. „Zlatni list” za najbolju predstavu pripao je predstavi „11 potkošulja” u režiji Sime Đukića i u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu koja veštim rediteljskim ritmom i glumom celog ansambla, na hrabar način obrađuje teme koje snažno korespondiraju sa savremenim svetom.

Nagrada za najboljeg glumca festivala dodeljena je Veljku Stevanoviću, studentu Akademije umetnosti u Beogradu za tri uloge u predstavi „11 potkošulja”. „Zlatni list” za najbolju glumicu pripao je Marti Šćekić, studentkinji Akademije umetnosti u Novom Sadu za rolu Fredija u predstavi „Skakavci”. Specijalna nagrada dodeljena je ansamblu predstave „Životinjska farma” Akademije umetnosti u Beogradu za scenski pokret, ujednačenost izraza i prilagođenje igre specifičnom ambijentu.

O nagradama je odlučio žiri koji je radio u sastavu: Vanja Ejdus, Jana Maričić i Đorđe Kosić.

Pre svečanog uručenja nagrada, pred publikom Mećavnika izvedena je autorska predstava Minje Peković „Bravo za klovna” iz Narodnog pozorišta Subotica.

Festival je rečima:

– Oni ljudi koji žive nešto duže, a ja pripadam njima, znaju kako je pre 30-40 godina kad se pojavio Bob Vilson i kad su se pojavili teatri koji su rušili ideju građanskog teatra, predskazivan kraj pozorišta, kraj umetnosti i kraj svega. Šta se desilo, suočavamo sa idejom da ne samo da nije kraj umetnosti, nego da se rađa nova umetnost. Kada u trenutku kada čitav svet postoje jedan ogroman teatar, danas smo svedočili preko medija kako je nestao iranski predsednik, pre tri dana je upucan premijer Slovačke. Šta će biti sutra, šta će biti prekosutra, možda to budu po intenzitetu jači događaji od onih koji vi predstavljate ili koji možemo da vidimo na filmu. Uglavnom ovaj festival budi nadu, kao i ovi drugi festivali kojima se mi bavimo, upravo zbog toga što su pitani mlađi ljudi, da zapravo umetnost nije mrtva: naprotiv, rekao je reditelj Emir Kusturica, zatvarajući ovogodišnje festivalsko izdanje na Mećavniku i primetio:

– Ideja kojoj smo svedočili večeras da jedna bolest može da bude terapijski, ustanovljena kao predstava, zapravo govori da je umetnost živa i to je ono što je velika radost jevanđelja u Novom zavetu, da nisu pisana kao puka proročanstva, nego kao metaforička dela. Dela koja govore o jednom vremenu i koja se tumače hiljadama godina posle. Takva je lepota ovog događaja, ovog festivala, upravo u tome što vi mladi ljudi izvodite umetnička dela i što živite umetnost.

Pod sloganom „Ima li života pre smrti?” na festivalu je na više lokacija, za tri dana odigrano pet studentske predstave i četiri predstave profesionalnih pozorišta iz Srbije i Rusije.