Može li Makron da zadrži Novu Kaledoniju

U ekonomskoj viziji Emanuela Makrona srebrno-beli metal sa zabačenog pacifičkog arhipelaga trebalo bi da postane glavni adut Pariza u nadmetanju s Kinom u proizvodnji baterija za električna vozila.

Međutim, u tropskom eldoradu prebogatom rudom nikla izbio je pre desetak dana pravi ustanak koji bi mogao da rasprši snove Jelisejske palate. U nasilnim nemirima na Novoj Kaledoniji, za koje Pariz krivi Azerbejdžan zbog navodnih veza sa separatistima, a ispod oka gleda u Peking, do sada je život izgubilo šest osoba, a više stotina ljudi je ranjeno.

Zvanični Pariz za sada je ugušio pobunu, ali ova francuska prekomorska teritorija i dalje ostaje bezbednosna tempirana bomba, koja preti da ponovo eksplodira. Lokalne vlasti tvrde da se mir vratio na ulice prestonice Numee, u kojoj se još vide tragovi barikada, razbijeni izlozi i zapaljeni automobili.

Na arhipelagu od 140 ostrva još traje vanredno stanje, pristup društvenoj mreži „Tiktok” je isključen, a glavni međunarodni aerodrom je zatvoren, dok Australija i Novi Zeland vojnim avionima evakuišu svoje građane sa nemirima zahvaćenog arhipelaga.

Povod za proteste, koji su prerasli u sukobe s francuskom policijom, jeste nezadovoljstvo lokalnog stanovništva izbornom reformom. Plan Pariza je da svakom građaninu Francuske koji na Novoj Kaledoniji živi duže od 10 godina omogući pravo glasa na pokrajinskim izborima. Domorodački narod Kanak, koji čini oko 40 odsto stanovništva arhipelaga, razumeo je to kao jasnu nameru Pariza da se preko glasačkih kutija zaustavi put Nove Kaledonije u nezavisnost.

Snage koje se zalažu za nezavisnost optužile su francusku vladu da nastoji da oslabi uticaj autohtonog stanovništva Nove Kaledonije, dok su zagovornici promena izbornog zakona to nazvali demokratskom neophodnošću.

Senator iz redova Kanaka Robert Zouvi, koji se zalaže za nezavisnost, još u martu, povodom rasprave u francuskoj skupštini, poručio je ministru policije Žeraldu Darmanenu da ovakvo preoblikovanje izbornog tela na Novoj Kaledoniji nije ništa drugo do „povratak naseljeničkog kolonijalizma”.

Iako je Nova Kaledonija, na kojoj živi 270.000 ljudi, u tri navrata odbacila nezavisnost na referendumima, raskid državno-pravnih veza s Francuskom ima snažnu podršku među pripadnicima naroda Kanak. Treći i poslednji referendum održan je 2021. godine, ali ga političke grupe koje se zalažu za nezavisnost ne priznaju zato što nije prihvaćen njihov zahtev da se izjašnjavanje odloži zbog pandemije korone.

Kada je u julu 2023. Makron tokom pacifičke turneje posetio ovu francusku autonomnu teritoriju, poručio je da je nikl bogatstvo za Novu Kaledoniju: „To je takođe, i to naglašavam, glavni strateški resurs za Francusku i Evropu, u vreme kad smo preduzeli ogroman napor za reindustrijalizaciju.”

Ali lokalni politički lideri koji zagovaraju nezavisnost protive se francuskom predlogu kojim bi se ukinula ograničenja na izvoz neprerađenog nikla i time dala prednost isporukama evropskim fabrikama akumulatora za električna vozila. Ronald Frer, jedan od osnivača partija koje promovišu nezavisnost, nazvao je to „kolonijalnim paktom za vraćanje kontrole nad resursima Nove Kaledonije”.

Dok Pariz pokušava da svim silama zadrži pod kontrolom udaljenu prekomorsku teritoriju koju je anektirao 1853. godine, pojedini lokalni političari flertuju sa stranim silama. Kina je godinama pokušavala da poveća svoje prisustvo na arhipelagu ulaganjem u industriju nikla. U međuvremenu, Azerbejdžan je više puta optuživao Francusku za neokolonijalizam i čak osnovao alijansu koja u ime dekolonizacije ujedinjuje 14 političkih pokreta za nezavisnost širom bivšeg francuskog carstva. Zbog toga je francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen javno optužio Baku za podsticanje nemira u Novoj Kaledoniji.

Ovaj arhipelag je treći najveći proizvođač nikla na svetu. Međunarodna agencija za energetiku kaže da će se potražnja za ovim kritičnim metalom u litijum-jonskim baterijama za električna vozila više nego učetvorostručiti do 2030. godine.

Ali uprkos optimističnim najavama francuskog predsednika, rudnici nikla u Novoj Kaledoniji rade s gubicima. Pre svega zbog nove jeftinije proizvodnje iz Indonezije, iza koje stoje Kinezi, i pada proizvodnje električnih vozila, što je cenu nikla na svetskom tržištu oborilo za skoro 40 odsto od početka 2023. Problem je i to što su troškovi energije i radne snage u Novoj Kaledoniji daleko veći od indonežanskih.

Uprkos francuskim subvencijama od nekoliko stotina miliona evra, industrija nikla nastavlja da propada, pri čemu je proizvodnja opala za 32 odsto u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine. Francuske vlasti upozorile su 2023. da bi tri glavne fabrike za preradu nikla u Novoj Kaledoniji uskoro mogle da se zatvore, što bi broj nezaposlenih na ostrvu povećalo za 50 odsto.

Kad su krenuli nemiri pokazalo se da se to upozorenje obistinilo. Švajcarski investitor „Glenkor” najavio je prodaju udela u industriji nikla na Novoj Kaledoniji, dok je francuski „Euaramet” zaustavio nove investicije.

„Mi smo u kataklizmičnoj situaciji”, izjavio je za „Politiko” Filip Gomes, bivši predsednik Vlade Nove Kaledonije, koji se borio protiv nezavisnosti. Dodao je da je ekonomska katastrofa koju arhipelag trpi zbog industrije nikla koji propada glavni uzrok sadašnje krize.