„Noć u biblioteci” pod krovom Trinaeste beogradske gimnazije

Među knjigama, iskrenim i strpljivim čovekovim prijateljima, priče se odmotavaju kao klupko. Priroda tih razgovora u ambijentu gde na policama gospodare enciklopedije i različita štiva, ima poseban značaj. Rađaju se pitanja, traže se odgovori, bude se ideje... U Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, na Banovom brdu, prepoznali su značaj koji ima prostor u kome žive knjige, pa su baš u njoj pre jedanaest godina, osmislili manifestaciju „Noć u biblioteci”. Ovaj događaj koji traje do „sitnih sati” organizuje se povodom ispraćaja maturanata. Za ovu priliku profesori sa đacima i sinoć su pripremili bogat program.

–  Smotra svake godine ima određenu temu, životnu i sveobuhvatnu, koja se obrađuje. Cilj je da se ohrabre maturanti na svom daljem školovanju i životnom putu. Poruke upućene njima, ujedno su plemenite pouke, kojih će se, verujem setiti u nekim bitnim situacijama – istakao je Bojan Vučković, direktor Trinaeste beogradske gimnazije.

On dodaje, da sadržaj kreiran na predlog učenika i profesora, predstavlja rezultate rada i interesovanja, koji su u toku školske godine ispoljeni u nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Ovog puta tema smotre bila je „Revolucija”.

– U fokusu su našle istorijske, političke, religijske, umetničke naučne i mnoge druge revolucije tumačene iz različitih uglova. Zašto smo, na primer, puni uvažavanja prema tehnološkim revolucijama, a skeptični i vrlo oprezni. prema, čak i nagoveštaju, društvenih i političkih? Imamo li sada bar približnu svest kakve su kolosalne promene donele hrišćanstvo, grčka filozofija, renesansa i mnoge velike revolucije širom sveta – kazao je profesor filozofije i bibliotekar Zoran Bašić

On ističe, da se razmatrajući ovu temu, govorilo i koliko su važne naučne, umetničke i na primer, trenutna IT revolucija za istoriju i sudbinu ljudskog roda. Postavljalo se i pitanje imaju li različiti revolucionarni preokreti zajedničku dinamiku i strukturu, mogu li se svesti na neka pojmovna jezgra i opšte karakteristike. Nametala su se i pitanja – da li možemo predosetiti revolucionarne potrese, imamo li volje, snage i hrabrosti za njih ili smo naučili da im se rugamo i ismevamo. Svodi li se život na prilagođavanje svetu kakav jeste?

Gost manifestacije bio je dr Predrag Krstić, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Fakulteta za medije i komunikaciju. Njegovo izlaganje nosilo je naziv „Revolucija: obrt, okret, preokret”.

Program je vodila učenica Ivana Milenković, a na „repertoaru”  su se našli različiti tematski sadržaji, među njima „Revolucije i karanfili: miriše na promene...” o revoluciji u Portugalu 1974. godine, a sa đacima je pripremila profesorka istorije Dušica Biševac. Saznalo se i „Kako su Darvin i Paster promenili paradigme u biologiji” zahvaljujući građi koju su prikupile profesorke biologije Tatjana Milovanović i Marina Koljanin, takođe sa đacima.

Pažnju je privukla i „Medicina budućnosti” kojom se za ovu priliku bavila profesorka bilogije Kristina Andrejević.

Razgovor na temu „Politička i umetnička revolucija” upriličio je profesor srpskog jezika i književnosti Dragan Đorđević, a „Flower power”, profesorka sociologije Emilija Tomić.

Kakav značaj imaju „Geografske revolucije” predočila je  profesorka geografije Marija Mitić. „Zapažanja o kontrarevoluciji” imao je profesor istorije Marko Pejović, a o temi „Hristos i hrišćani: između revolucije i konzervativizma” kazivao je profesor veronauke Vuk Jovanović. Na video-slajdovima maturantkinja  Milica Živulović, predstavila je avangardno slikarstvo pod nazivom „Ne mare boje, već čin u klanu”.

Manifestacija je imala i svoj muzički blok – rok, koji je priredila profesorka muzičke kulture Petrica Ignjatović sa đacima. Poslužena je i torta i to uoči pozorišne predstave „Zapisi iz podzemlja” koja je nastala prema motivima dela „Zapisi iz podzemlja” Dostojevskog. Režiju i adaptaciju uradio je učenik Rade Mirković, čiji su drugari iz drugog razreda, igrali u ovom komadu, na sceni u „Klubu 13”.

Iz Trinaeste beogradske gimnazije podsećaju, da je manifestacija  nastala je iz potrebe za preoblikovanjem modela slavljenja, koje se uvek održava na kraju školske godine. Tradicionalni način obeležavanja završetka srednjoškolskog obrazovanja, prema njihovoj oceni, gotovo da je identičan u školama širom Srbije, a podrazumeva zabave organizovane ispred ili izvan školskih zdanja. Svečanost drugačijeg karaktera razvila se motivisana željom da se gimnazijalcima ponudi proslava drugačija od svega što su doživeli za vreme četvorogodišnjeg školovanja i koje će se sa zadovoljstvom sećati, istakli su u ovoj obrazovnoj ustanovi, naglašavajući  da u suštini, ideja nije originalna, već je ispiracija za nju potekla od najave francuskog časopisa da se na jednom prestižnom fakultetu u Parizu održava svečanost „Noć sa Sartrom” u trajanju od kasnih večernjih do ranih jutarnjih časova.

Kolektiv Trinaeste beogradske gimnazije na Čukarici, potvrdilo se i ovom tradicionalnom smotrom, ima čime da se podiči. Još jedna generacija maturanata spremno izlazi iz ove kuće znanja da gradi bolji svet.