Moskva upozorava da je Stoltenberg opsednut ratom

Moskva i Kijev su izgleda sve dalje od pregovora o miru, jer generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg poručuje da Ukrajincima treba dozvoliti upotrebu NATO oružja za mete unutar Rusije.

Poslanik Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet rekao je da je poziv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da se ukinu ograničenja za napade na teritoriju Rusije – opsednutost ratom.

„Apel Stoltenberga diktiran je opsednutošću ratom i željom da se po svaku cenu naudi Rusiji, pritom ne razmišljajući o mogućim katastrofalnim posledicama po stanovništvo zapadnih zemalja”, rekao je Šeremet za Sputnjik, dodavši da generalni sekretar zapadne alijanse čini sve da rasplamsa sukob.

Prvi čovek NATO-a je za londonski „ Ekonomist” izjavio da u situaciji kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, „uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu”.

List navodi da je Stoltenbergova jasna, iako neimenovana, meta bila politika koju vodi predsednik SAD Džozef Bajden, a kojom on određuje ciljeve koje Ukrajina može da napadne američkim naoružanjem.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekoliko puta je uputio molbe zapadnim saveznicima za dozvolu da koristi donirano oružje na ciljevima unutar Rusije, a naročito nakon napredovanja ruskih trupa u Harkovskoj oblasti.

Istovremeno, predsednik Krimske međuetničke misije Zaur Smirnov smatra da je izjava Stoltenberga pokušaj da se zastraši Moskva i izvrši pritisak u svetlu uspešnog napredovanja ruske vojske na frontu.

Po njegovim rečima, ukrajinska vojska već izvodi napade zapadnim oružjem na teritoriju Rusije, između ostalog i uz pomoć terorista.

„Integritet i suverenitet Rusije osiguravaju bezbednost i zaštitu svih njenih regiona, tako da je Stoltenbergov pokušaj da odredi nekakav njihov status – čista fikcija. U slučaju strateške opasnosti Rusija će preduzeti mere predviđene njenom vojnom doktrinom”, ocenio je Smirnov.

Oglasila se i portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova. Po njenim rečima, korisno je da oni koji su pozvani na navodnu mirovnu konferenciju u Švajcarskoj znaju za apel koji je uputio generalni sekretar alijanse.

Prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski kaže da su Moskva i Kijev u ovoj fazi „krajnje udaljene” od praktičnih koraka ka pregovorima o rešavanju sukoba.

„Razlozi za to su sasvim jasni, pre svega, režim u Kijevu i njegov lider zabranjuju ulazak u bilo kakve pregovore sa Rusijom, to je zakonski utvrđeno na kraju 2022. godine”, rekao je Poljanski u intervjuu za RIA Novosti.

On je dodao da je predlog predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog poznat kao „formula mira” nerealan ultimatum Rusiji i da Moskva nema nijedan razlog da o tome raspravlja.

Prema oceni Poljanskog, ta platforma predstavlja „određenu vrstu ultimatuma” i nema apsolutno nikakvog razloga da bilo ko u svetu o tome raspravlja, posebno Rusija.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u petak da je potrebno obnoviti pregovore o miru u Ukrajini, ali da će Moskva sarađivati isključivo sa legitimnim liderima u Kijevu.

Putin je na konferenciji za novinare tokom posete Belorusiji istakao da pregovori moraju da odražavaju „realnost na terenu”.