Zatvorenice spremaju predstavu o Troji

Kada je krajem 2016. godine izvela desetak osuđenika iz beogradskog Centralnog zatvora i odvela ih da u Dom omladine za publiku izvedu pozorišnu predstavu simboličnog naziva „Zapisi iz ćelije broj 12”, Marina Kovačević, direktorka Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad (CRI), bila je sigurna da joj ovo neće biti poslednji projekat koji će raditi sa osuđenim licima. Snimila je istoimeni dokumentarac „Zapisi iz ćelije broj 12”, koji je premijerno prikazan na međunarodnoj konferenciji u Njujorku, a zatim i u federalnim zatvorima u Sen Kventinu, Kentakiju i Mičigenu kao primer uspešne penološke prakse kroz umetnost.

Sa ljudima kojima je zatvor privremeni dom, uz saglasnost Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, radila je i dramatizaciju stripa „Alan Ford”, a sa osuđenicama u ženskom zatvoru u Požarevcu predstave „Njena priča”. Bila je posvećena i radu sa najmlađim delikventima, pa je tako sa štićenicima Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu radila predstavu i oslikavala murale. Snimila je i dokumentarac „Komanda ljubavi” o reintegraciji osuđenika uz pomoć pasa iz Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica.

Početkom ove godine, Marina Kovačević se odlučila da u specifičnom poslu kojim se bavi, pređe još jedan stepenik i sa osuđenicama koje kaznu izdržavaju u ženkom zatvoru u Požarevcu napravi novu, zajedničku predstavu. Osmislile su novi kraj mita o Troji, koji u njihovom izvođenju nije tragičan.

Ponosna je, kako kaže, na zajednički rad osuđenica jer su se tokom rada na svakom segmentu predstave dopunjavale, a ne takmičile.

– Početkom godine smo počeli sa radom na predstavi. Prvo su se probe održavale jednom nedeljno, da bi se njihov broj postepeno povećavao. Naša misija je da podržimo osuđenice tokom njihovog boravka u zavodu kroz razvoj kreativnih i profesionalnih veština koje će im pomoći u budućnosti. Verovala sam da će ih stvaralački proces privući, uvući u igru i pozitivno transformisati. Umetnost potvrđuje ono najbolje u čoveku – veru, ljubav, nadu i pruža priliku za promenu svesti i ponašanja. One prihvataju ulogu i kroz nju bivaju ono što možda nikada nisu imale priliku da budu – kaže Marina Kovačević .

Kroz ovaj rad, navodi naša sagovornica, osuđenice dobiju priliku da otkriju talente, ali i mogućnost da drugačije izraze svoje ličnosti i artikulišu afekte, koji nisu destruktivni i nasilni, već kreativni i podsticajni. Samim tim, naglašava, postaju svesni svoje nove budućnosti, koja bi nakon odsluženja kazne mogla da im pruži mogućnost za život u skladu sa pozitivnopravnim normama, a korist od toga imali bi osuđenici, članovi njihovih porodica, kao i društvo u celini.

Paralelno sa radom na predstavi, osuđenice su prolazile i kroz intenzivni kurs fotografije koji vodi Aleksandra Popović Petković iz organizacije „Fabrika fotografa”. Nakon završetka kursa, učesnice će postati sertifikovane fotografkinje, spremne da koriste ove veštine u profesionalnom svetu.

Šta su naučile o umetničkoj fotografiji i kakvu su predstavu napravile, osuđenice će imati priliku da pokažu 31. maja kada u KPZ za žene dolaze ljudi koji rade na sličnim projektima u Nemačkoj, Italiji, Grčkoj i Poljskoj.

– Projekat je podržala „Kreativna Evropa” i organizacije uključene u ovaj projekat dolaze da se upoznaju sa našom metodom rada. Ponosna sam što ćemo naš program rada pokazati Evropi i što će imati priliku da uče od nas. Jedna od ključnih aktivnosti našeg projekta je kreativno pisanje scenarija za predstavu, koju osmišljavaju same osuđenice. Kroz ove radionice one istražuju i dekonstruišu različite elemente mitova, što im otvara prostor za izražavanje misli i emocija. Ovaj proces ne samo da im omogućava da razvijaju svoje veštine kreativnog razmišljanja i pisanja već i doprinosi njihovom emocionalnom, duhovnom i mentalnom rastu – smatra direktorka CRI.

Ove aktivnosti, kaže naša sagovornica, osuđenicama mnogo znače. Govore da tih dva sata, koliko traje kreativna radionica, nemaju osećaj da su u zatvoru.

 – Mnogo im, takođe, znači sertifikat koji će dobiti jer će im on omogućiti lakšu integraciju u društvo jer je fotografija vrlo popularna i primenjena umetnost. Vrlo su bile zainteresovane za ovaj vid obuke, pa sam sigurna da će nastaviti time da se bave i po isteku kazne. Sticanje novih veština tokom ovih aktivnosti imaće ogroman značaj za reintegraciju ovih žena u društvo nakon zatvorske kazne. Kroz kreativno izražavanje i profesionalno osposobljavanje one ne samo da stiču samopouzdanje i osećaj postignuća već i konkretna znanja koja im mogu pomoći da pronađu posao ili započnu vlastite projekte. Ove veštine im pružaju priliku za novi početak, što je ključni korak ka smanjenju stope recidivizma i uspešnoj reintegraciji – zaključuje naša sagovornica.