Затворенице спремају представу о Троји

Када је крајем 2016. године извела десетак осуђеника из београдског Централног затвора и одвела их да у Дом омладине за публику изведу позоришну представу симболичног назива „Записи из ћелије број 12”, Марина Ковачевић, директорка Института за перформативне уметности и социјални рад (ЦРИ), била је сигурна да јој ово неће бити последњи пројекат који ће радити са осуђеним лицима. Снимила је истоимени документарац „Записи из ћелије број 12”, који је премијерно приказан на међународној конференцији у Њујорку, а затим и у федералним затворима у Сен Квентину, Кентакију и Мичигену као пример успешне пенолошке праксе кроз уметност.

Са људима којима је затвор привремени дом, уз сагласност Управе за извршење кривичних санкција, радила је и драматизацију стрипа „Алан Форд”, а са осуђеницама у женском затвору у Пожаревцу представе „Њена прича”. Била је посвећена и раду са најмлађим деликвентима, па је тако са штићеницима Васпитно-поправног дома у Крушевцу радила представу и осликавала мурале. Снимила је и документарац „Команда љубави” о реинтеграцији осуђеника уз помоћ паса из Казнено-поправног завода Сремска Митровица.

Почетком ове године, Марина Ковачевић се одлучила да у специфичном послу којим се бави, пређе још један степеник и са осуђеницама које казну издржавају у женком затвору у Пожаревцу направи нову, заједничку представу. Осмислиле су нови крај мита о Троји, који у њиховом извођењу није трагичан.

Поносна је, како каже, на заједнички рад осуђеница јер су се током рада на сваком сегменту представе допуњавале, а не такмичиле.

– Почетком године смо почели са радом на представи. Прво су се пробе одржавале једном недељно, да би се њихов број постепено повећавао. Наша мисија је да подржимо осуђенице током њиховог боравка у заводу кроз развој креативних и професионалних вештина које ће им помоћи у будућности. Веровала сам да ће их стваралачки процес привући, увући у игру и позитивно трансформисати. Уметност потврђује оно најбоље у човеку – веру, љубав, наду и пружа прилику за промену свести и понашања. Оне прихватају улогу и кроз њу бивају оно што можда никада нису имале прилику да буду – каже Марина Ковачевић .

Кроз овај рад, наводи наша саговорница, осуђенице добију прилику да открију таленте, али и могућност да другачије изразе своје личности и артикулишу афекте, који нису деструктивни и насилни, већ креативни и подстицајни. Самим тим, наглашава, постају свесни своје нове будућности, која би након одслужења казне могла да им пружи могућност за живот у складу са позитивноправним нормама, а корист од тога имали би осуђеници, чланови њихових породица, као и друштво у целини.

Паралелно са радом на представи, осуђенице су пролазиле и кроз интензивни курс фотографије који води Александра Поповић Петковић из организације „Фабрика фотографа”. Након завршетка курса, учеснице ће постати сертификоване фотографкиње, спремне да користе ове вештине у професионалном свету.

Шта су научиле о уметничкој фотографији и какву су представу направиле, осуђенице ће имати прилику да покажу 31. маја када у КПЗ за жене долазе људи који раде на сличним пројектима у Немачкој, Италији, Грчкој и Пољској.

– Пројекат је подржала „Креативна Европа” и организације укључене у овај пројекат долазе да се упознају са нашом методом рада. Поносна сам што ћемо наш програм рада показати Европи и што ће имати прилику да уче од нас. Једна од кључних активности нашег пројекта је креативно писање сценарија за представу, коју осмишљавају саме осуђенице. Кроз ове радионице оне истражују и деконструишу различите елементе митова, што им отвара простор за изражавање мисли и емоција. Овај процес не само да им омогућава да развијају своје вештине креативног размишљања и писања већ и доприноси њиховом емоционалном, духовном и менталном расту – сматра директорка ЦРИ.

Ове активности, каже наша саговорница, осуђеницама много значе. Говоре да тих два сата, колико траје креативна радионица, немају осећај да су у затвору.

 – Много им, такође, значи сертификат који ће добити јер ће им он омогућити лакшу интеграцију у друштво јер је фотографија врло популарна и примењена уметност. Врло су биле заинтересоване за овај вид обуке, па сам сигурна да ће наставити тиме да се баве и по истеку казне. Стицање нових вештина током ових активности имаће огроман значај за реинтеграцију ових жена у друштво након затворске казне. Кроз креативно изражавање и професионално оспособљавање оне не само да стичу самопоуздање и осећај постигнућа већ и конкретна знања која им могу помоћи да пронађу посао или започну властите пројекте. Ове вештине им пружају прилику за нови почетак, што је кључни корак ка смањењу стопе рецидивизма и успешној реинтеграцији – закључује наша саговорница.