Beograd pozvao NATO da Prištini ne dodeli status pridruženog člana

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić uputila je pismo šefovima svih delegacija članica i pridruženih članica u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, u kojem je ukazano da bi dodeljivanje statusa pridruženog člana tzv. skupštini Kosova neupitno predstavljalo nagradu za Prištinu koja kontinuirano vrši nasilje i sistemsku diskriminaciju nad Srbima na Kosmetu, kao i za opstruisanje Briselskog dijaloga.

U Sofiji se danas završava trodnevno zasedanje Parlamentarne skupštine NATO-a, a kako se očekuje, na dnevnom redu će se naći pitanje unapređenja statusa Kosova od člana posmatrača u pridruženog člana.

U pismu predsednice Skupštine Srbije se posebno skreće pažnja na sveprisutno nasilje i otvorenu sistemsku, sistematičnu i kontinuiranu diskriminaciju nad Srbima na Kosovu i Metohiji, saopšteno je iz Skupštine Srbije.

Istaknuto je da je nekažnjivost za masovne etnički motivisane napade na Srbe i nealbansko stanovništvo, Srpsku pravoslavnu crkvu i imovinu postala uobičajeni i podrazumevajući način života na prostoru Kosova i Metohije.

„Dobro planirani, kontinuirani, sistematski i široko rasprostranjeni etnički motivisani napadi na srpsko civilno stanovništvo i imovinu od strane privremenih institucija samouprave u autonomnoj pokrajini Kosova i Metohije, kao i prištinsko namerno stvaranje nepodnošljivih uslova života za Srbe i nealbansko stanovništvo na tom prostoru, samo su za proteklih godinu dana rezultirali napuštanjem Kosova i Metohije više od 15 odsto srpskog stanovništva. Pored toga, čitavoj međunarodnoj zajednici je i više nego dobro poznata sramna činjenica da više od 11 godina Priština odbija da formira Zajednicu srpskih opština”, dodaje se.

Kosovo i Metohija je, shodno važećoj i pravno obavezujućoj rezoluciji SB UN 1244 (1999), kako se ističe, pokrajina u sastavu Republike Srbije pod privremenom upravom misije Ujedinjenih nacija, a ne posebna država. Iz rezolucije SB UN 1244 proizilazi da takav status ostaje na snazi dokle je na snazi sama rezolucija i kao takva obavezujuća je za sve zemlje članice UN. Štaviše, tzv. Kosovo ne samo da nije članica Ujedinjenih nacija već i većina država članica Ujedinjenih nacija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, uključujući i zemlje članice Parlamentarne skupštine NATO-a. Podseća se da 109 država članica Ujedinjenih nacija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, dok je tokom poslednjih nekoliko godina 28 država povuklo svoje priznanje.

Ukazano je da bi dodeljivanje pridruženog statusa tzv. skupštini Kosova neupitno predstavljalo davanje nagrade navedenom ponašanju Prištine, koja čini sve što je u njenoj moći da opstruiše dijalog Beograda i Prištine i da ne ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, a što najbolje zna upravo NATO i Kfor koji je prisutan na teritoriji Kosova i Metohije.

A članovi delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a ukazali su na prolećnom zasedanju u Sofiji na fizičku, pravnu i političku ugroženost i široko rasprostranjenu institucionalnu diskriminaciju Srba na Kosovu i Metohiji.

Nataša Jovanović, vršilac dužnosti šefa delegacije, tokom debate je na sastanku Odbora za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO-a povodom nacrta izveštaja Odbora za odbranu i bezbednost „zapadni Balkan – obnovljeni bezbednosni izazovi na vratima NATO-a”, ukazala na krajnje kompleksnu realnost na KiM.

Podsetila je na fizičku, pravnu i političku ugroženost Srba na KiM i široko rasprostranjenu institucionalnu diskriminaciju u svakom pogledu – administrativnom, zakonodavnom, pravosudnom, tužilačkom, imovinskom, zdravstvenom… Ona je ukazala na kompleksnost razmatranja situacije na Kosovu i Metohiji, budući da je reč o jednostranoj secesiji dela teritorije međunarodno priznate države, saopšteno je iz Skupštine Srbije. Istakla je da prištinska strana odbija da sprovede sve postignute dogovore, da nakon više od 11 godina nije formirala ZSO, niti ispunila druge preuzete obaveze, i da nastavlja da preduzima jednostrane protivpravne mere.

Jovanovićeva je ukazala na to da su Srbi na Kosovu i Metohiji žrtve tri talasa nasilja i egzodusa koji je usledio posle svakog od njih, navodeći da je prvi bio u junu i julu 1999, drugi za vreme i posle martovskog nasilja 2004. godine, a da treći upravo traje za vreme vlasti premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija. Istakla je da, u skladu sa rezolucijom 1244 SB UN, na KiM jedino Kfor može da deluje kao legalna i legitimna oružana snaga i da je nastojanje bilo kog drugog subjekta da obavlja te funkcije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Poslanik narodnog parlamenta Republike Srbije ispred SNS-a Goran Rakić je istakao da se Srbi na KiM svakodnevno suočavaju sa veoma teškom situacijom, kao i da su im uskraćena najosnovnija ljudska prava i podsetio da Priština nije ispunila nijedan postignuti dogovor, uključujući i obavezu formiranja ZSO.

„Ukoliko se ne ispuni Briselski sporazum, ne samo da pada u vodu dijalog i nastavak pregovora i razgovora između Beograda i Prištine nego se ruši i autoritet Evropske unije i ove kuće u kojoj se danas nalazimo”, istakao je Rakić. Naglasio je da je ključ svega da Srbi na Kosovu dobiju neku sigurnost i neka ovlašćenja u oblasti zdravstva, prosvete, ruralnog uređenja opština…

Osim što su učestvovali u radu Parlamentarne skupštine NATO-a, članovi delegacije Narodne skupštine Srbije organizovali su i bilateralne susrete na marginama prolećnog zasedanja u Sofiji, među kojima i sa šefom američke delegacije u PS NATO-a Majklom Tarnerom. Njemu je uručeno pismo Brnabićeve.

Nataša Jovanović, Goran Rakić i Zoran Dragišić sastali su se u petak i sa v. d. šefa delegacije Azerbejdžana, Malahat Ibrahimgizi, kojoj je takođe uručeno pismo predsednice Skupštine Srbije. Tom prilikom istaknuta je čvrsta podrška Azerbejdžana suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije. Ibrahimgizi je istakla da se azerbejdžanska delegacija snažno protivi unapređenju statusa tzv. skupštine Kosova u Parlamentarnoj skupštini NATO-a u status pridruženog člana, te da bi ovakav potez predstavljao vrlo opasan presedan za sve druge slične slučajeve, posebno imajući u vidu situaciju u drugim članicama i pridruženim članicama Parlamentarne skupštine NATO-a.

Primedbe naše delegacije lordu Lankesteru

Članovi delegacije Skupštine Srbije su tokom sastanka sa lordom Markom Lankesterom (UK), koji je izvestilac za nacrt izveštaja „zapadni Balkan – obnovljeni bezbednosni izazovi na vratima NATO-a”, izneli niz primedbi i komentara na tekst izveštaja, posebno na deo koji se odnosi na situaciju na KiM. Primedbe i komentari delegacije Srbije se, pored ostalog, odnose na potrebu da se zauzme nepristrasan odnos prema KiM, koji bi bio u skladu sa deklarisanom politikom NATO-a prema tom pitanju.

Kako su preneli mediji, ovaj nacrt izveštaja izrađen je 16. aprila, a o njemu je tokom prvog dana trodnevnog zasedanja skupštine NATO-a govorio bivši britanski sekretar odbrane lord Mark Lankaster, koji je izvestilac za zapadni Balkan.

U delu izveštaja pod nazivom „Obnovljeno nasilje posle 2021” podseća se na krizu sa tablicama i tenzije koje su potom nastale. Ukazuje se i na postavljanje barikada, bojkotovanje lokalnih izbora od strane Srba aprila prošle godine, ali i na nerede ispred opštinskih zgrada na severu maja meseca.

Izveštaj se bavi i dešavanjima u Banjskoj 24. septembra prošle godine. „Nakon kratkog perioda deeskalacije tokom leta, u septembru 2023, oko 30 naoružanih napadača sukobilo se sa policijom u Banjskoj na severu Kosova i zabarakadiralo se unutar srpskog pravoslavnog manastira, što je rezultiralo opsadom u kojoj su ubijeni jedan policajac i trojica napadača”, navodi se. U preliminarnom nacrtu izveštaja potvrđuje se da je Kfor bio taj koji je nakon ovih dešavanja pregovarao o povlačenju ostatka grupe.

U nastavku se prenose navodi Prištine: „Kosovske vlasti veruju da se potencijalno više stotina boraca krilo u šumama između Banjske i granice sa Srbijom i da su otkrili veliku zalihu oružja sposobnog da nanese značajnu štetu i žrtve – uključujući protivtenkovske raketne bacače, minobacače i bacače granata, protivoklopne tenkovske mine i 24 vozila (jedno oklopno)”.