Gostujući selektor

U fudbalskoj reprezentaciji Srbije mnogo je asova koji igraju u najboljim evropski klubovima, ali naša šansa da odemo na evropsko prvenstvo je – samo teoretska. I ona više ne zavisi od nas nego od drugih i njihovog eventualnog neuspeha u preostalim utakmicama.

Kako to da smo došli u takvu situaciju, sa takvim asovima, i sa selektorom iz inostranstva, Klementeom, koji važi za uspešnog trenera, i ima čak nadimak "mali Napoleon"? Da li je možda bilo bolje da smo angažovali nekog od naših proverenih stručnjaka koji bi sve vreme bio ovde, obilazio klubove i igrače, radio sa onima iz mlade reprezentacije, pratio fudbalere koji igraju u inostranstvu? Da li bi to bilo bolje nego što je Klemente dolazio ovde na nekoliko dana pred utakmice? Posao selektora nije samo da sastavi tim od asova koje poznaje iz inostranstva već da prati i formira ekipu u kojoj bi bili i igrači spremni da u perspektivi zamene sadašnje. Bojim se da nismo za "A" tim angažovali dovoljno mladih igrača, onih koji su vicešampioni Evrope. Gde su ti mladi fudbaleri? Kako to da su oni u svojoj generaciji dva puta drugi u Evropi, a da starijih neće ni biti u završnom takmičenju?

Ne znam koliko je dovođenje Klementea bio dobar potez. Ja sam bio protiv toga. Smatrao sam da je bolje da selektor bude Dujković ili Pižon, ili obojica zajedno, i to sam javno rekao. Jer oni bolje poznaju naše igrače i naš mentalitet, pa ne bi gubili vreme na razna upoznavanja. Klemente nije imao vremena da upozna sve, jer je dolazio samo na utakmice.

Pri tom su nam lekcije održale, uslovno rečeno, male reprezentacije, Jermenija, Kazahstan, Belgija, Finska. Nešto tu nije u redu ako imamo asove koji igraju u Interu, Mančesteru, Herti, Šalkeu, Valensiji, a ne možemo da pobedimo autsajdere... Ali kako asove ukomponovati kada imate tri-četiri dana za pripreme? Da li dovesti stranca koji će pokušati da zavede disciplinu ili nekog našeg koji poznaje igrače još iz mladih dana...

Neki smatraju da domaći trener ne bi imao autoritet među fudbalerima koji igraju u velikim evropskim klubovima. Međutim, ja sam uveren da to sa Dujkovićem, koji je bio trener Gane, sa velikim zvezdama u timu, ne bi bio slučaj.

Nisam protiv angažovanja stranog trenera, ali samo kad nemamo rešenje kod kuće. A u vreme izbora Klementea imali smo i Dujkovića i Pižona. U međuvremenu, šta nam se dogodilo? Gotovo je izvesno da se nismo plasirali na završni deo evropskog takmičenja, a Klemente nije stvorio tim za sledeće – svetsko prvenstvo. Logično je zato da podnese ostavku.

S tim što uspeh reprezentacije zavisi, naravno, pre svega od samih igrača. A oni kad dođu iz inostranstva na pripreme pred utakmicu, obično nemaju takmičarsku koncentraciju – između ostalog i zbog prijatelja, kumova i komšija koji ih saleću. Mnogi hoće da ih vide, traže im neku uslugu, karte za utakmicu, čak i da im pomognu da nekoga zaposle...

Pored toga, mi sad nemamo fudbalere kakve smo nekad imali, koji su iz zemlje odlazili sa 28 godina. Sad su to, po pravilu, talentovani mlađi fudbaleri kojima je cilj da se izbore za mesto u timu koji ih je kupio. Od takvih, manje-više prosečnih, igrača moguće je stvoriti prosečnu reprezentaciju. Ali, ako je već tako, onda je bolje da imamo nekoga ko te fudbalere poznaje i ko brže može da ih uklopi u tim, a ne da ih, kao Klemente, upoznaje kroz takmičarske utakmice. Dok ih upozna prođe vreme, a reprezentacija je do tada već ispala iz daljeg takmičenja.

Uspeh reprezentacije zavisi od ozbiljnosti prilaza u stvaranju tima, od ličnosti selektora, od odnosa samih igrača prema reprezentativnom dresu; od toga da li će njihov dolazak ovde biti jedna vrsta malog odmora od profesionalnih obaveza u svojim klubovima, ili nešto drugo.

Što se selektora tiče, voleo bih da na mesto Klementea dođe Dujković, ili Pižon, mada su obojica sada u Kini.