Гостујући селектор

У фудбалској репрезентацији Србије много је асова који играју у најбољим европски клубовима, али наша шанса да одемо на европско првенство је – само теоретска. И она више не зависи од нас него од других и њиховог евентуалног неуспеха у преосталим утакмицама.

Како то да смо дошли у такву ситуацију, са таквим асовима, и са селектором из иностранства, Клементеом, који важи за успешног тренера, и има чак надимак "мали Наполеон"? Да ли је можда било боље да смо ангажовали неког од наших проверених стручњака који би све време био овде, обилазио клубове и играче, радио са онима из младе репрезентације, пратио фудбалере који играју у иностранству? Да ли би то било боље него што је Клементе долазио овде на неколико дана пред утакмице? Посао селектора није само да састави тим од асова које познаје из иностранства већ да прати и формира екипу у којој би били и играчи спремни да у перспективи замене садашње. Бојим се да нисмо за "А" тим ангажовали довољно младих играча, оних који су вицешампиони Европе. Где су ти млади фудбалери? Како то да су они у својој генерацији два пута други у Европи, а да старијих неће ни бити у завршном такмичењу?

Не знам колико је довођење Клементеа био добар потез. Ја сам био против тога. Сматрао сам да је боље да селектор буде Дујковић или Пижон, или обојица заједно, и то сам јавно рекао. Јер они боље познају наше играче и наш менталитет, па не би губили време на разна упознавања. Клементе није имао времена да упозна све, јер је долазио само на утакмице.

При том су нам лекције одржале, условно речено, мале репрезентације, Јерменија, Казахстан, Белгија, Финска. Нешто ту није у реду ако имамо асове који играју у Интеру, Манчестеру, Херти, Шалкеу, Валенсији, а не можемо да победимо аутсајдере... Али како асове укомпоновати када имате три-четири дана за припреме? Да ли довести странца који ће покушати да заведе дисциплину или неког нашег који познаје играче још из младих дана...

Неки сматрају да домаћи тренер не би имао ауторитет међу фудбалерима који играју у великим европским клубовима. Међутим, ја сам уверен да то са Дујковићем, који је био тренер Гане, са великим звездама у тиму, не би био случај.

Нисам против ангажовања страног тренера, али само кад немамо решење код куће. А у време избора Клементеа имали смо и Дујковића и Пижона. У међувремену, шта нам се догодило? Готово је извесно да се нисмо пласирали на завршни део европског такмичења, а Клементе није створио тим за следеће – светско првенство. Логично је зато да поднесе оставку.

С тим што успех репрезентације зависи, наравно, пре свега од самих играча. А они кад дођу из иностранства на припреме пред утакмицу, обично немају такмичарску концентрацију – између осталог и због пријатеља, кумова и комшија који их салећу. Многи хоће да их виде, траже им неку услугу, карте за утакмицу, чак и да им помогну да некога запосле...

Поред тога, ми сад немамо фудбалере какве смо некад имали, који су из земље одлазили са 28 година. Сад су то, по правилу, талентовани млађи фудбалери којима је циљ да се изборе за место у тиму који их је купио. Од таквих, мање-више просечних, играча могуће је створити просечну репрезентацију. Али, ако је већ тако, онда је боље да имамо некога ко те фудбалере познаје и ко брже може да их уклопи у тим, а не да их, као Клементе, упознаје кроз такмичарске утакмице. Док их упозна прође време, а репрезентација је до тада већ испала из даљег такмичења.

Успех репрезентације зависи од озбиљности прилаза у стварању тима, од личности селектора, од односа самих играча према репрезентативном дресу; од тога да ли ће њихов долазак овде бити једна врста малог одмора од професионалних обавеза у својим клубовима, или нешто друго.

Што се селектора тиче, волео бих да на место Клементеа дође Дујковић, или Пижон, мада су обојица сада у Кини.