Deca nisu nasilnija od odraslih

Vesti o kriminalu i teškom nasilju koje čine maloletnici gotovo su svakodnevne. Deca ubijaju, prodaju drogu, kradu i pljačkaju i to odavno nikoga ne čudi. Ukoliko su starija od 14 godina, a policija ih otkrije, sprovodi se postupak za maloletnike koji je, prema zakonu, u potpunosti zatvoren za javnost. Zato uglavnom nikada ne saznamo da li su i na koji način kažnjeni.

Masovni zločin u školi „Vladislav Ribnikar”, ubistvo najboljeg druga koje je počinio dečak star 13 godina, smrt novosadskog beskućnika koga je zapalio dvanaestogodišnjak, nedavni događaj na Voždovcu, kada su maloletnici do smrti tukli oca dečaka koji se igrao u dečjem parku, duboko su potresli i zabrinuli Srbiju i naterali nas da se još jednom zapitamo gde je greška i šta je rešenje. Svojim odjekom u javnosti ove potresne priče pokazuju da smo kao društvo i dalje veoma osetljivi na nasilje. Pa ipak, podaci o broju krivičnih postupaka ne potvrđuju utisak da su mladi sve nasilniji.

„Statistika ne ukazuje da je povećan broj krivičnih dela protiv života i tela, ali dobro je da društvo prepoznaje i reaguje na nasilničko ponašanje. Deca nisu nasilnija od odraslih. Svakako da su oblici ispoljavanja nasilničkog ponašanja kod mladih vidljiviji jer su reagovanja adolescenata burnija i bez dovoljno samokontrole”, jedno je od mišljenja koje smo čuli u razgovoru sa sudijama.

Ispod radara medija ostaju podaci o maloletnicima koji dobijaju krivični dosije zbog prodaje droge i krađa, a kojih je najviše.

„Statistički podaci za 2023. godinu ukazuju da je broj pokrenutih pripremnih postupaka u odnosu na 2022. godinu povećan za nešto više od 16 odsto, a broj donetih pravnosnažnih odluka u istom periodu je povećan za čak 33 odsto. Kada je reč o strukturi krivičnih dela koja čine maloletnici i dalje je primetan porast krivičnih dela u vezi sa posedovanjem narkotika”, rečeno je za „Politiku” u Višem sudu u Beogradu.

Kao rešenja problema, u javnosti se najčešće pominju pooštravanje kazni i prevencija. Jer, sudije znaju da kad pred sobom imaju dete ili tinejdžera, zapravo imaju još jednu žrtvu i da je kazna samo deo odgovora sistema. Takvo dete je već žrtva sredine u kojoj odrasta. Stavovi su podeljeni kada je reč o mogućnosti da se spusti starosna granica krivične odgovornosti sa 14 godina i pooštre kazne za maloletnike. Kada sudije koje sude maloletnicima pitamo da li su danas deca zrelija nego ranije, šta ih čini nasilnima i šta bi ih moglo zaustaviti, mišljenja se razlikuju. Neki smatraju da se ne može zanemariti činjenica da se informisanost dece poistovećuje sa njihovim psihosocijalnim sazrevanjem. Mnogi misle da deca danas ranije stiču sposobnosti da shvate značaj pojava i ponašanja u društvu, sagledaju svoje potrebe, formiraju autentične pozitivne stavove i vrednosni sistem i percipiraju budućnost.

„Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica je predvideo široku lepezu krivičnih sankcija prema maloletnicima. Preventivne mere pod kojima se može podrazumevati, najpre, konsenzus o neprihvatljivosti nasilja, jasnost i predvidivost posledica, kao i mere usmerene na jačanje bezbednosti dece i društva u celini i unapređenje funkcionisanja svih institucija sa kojima dolaze u kontakt, predstavljaju ono što bi moglo doprineti smanjenju vršenja krivičnih dela od strane maloletnika”, rečeno je za naš list u Višem sudu.

Sudije maloletnika šalju u vaspitno-popravni dom kada pokazuje visoku struktuiranost kriminogenog ponašanja, ponavlja krivična dela, otporan je na postojeće vaspitne mere koje se realizuju u otvorenoj zaštiti.

„Na takvu odluku utiče i vidljivo opšte urušavanje pravilnog razvoja, zanemarivanje obrazovanja i radnog osposobljavanja, brige o zdravlju i ličnom razvoju, pravilnoj integraciji u primarnu i širu socijalnu sredinu, a rizik po bezbednost drugih i samog maloletnika je izuzetno visok. U tim slučajevima, neophodno je da se pozitivni uticaji, usmereni na podsticanje pravilnog razvoja i prevaspitanja na planu kriminogenog ponašanja, odvijaju u visokostruktuiranoj zatvorenoj sredini kao što je Vaspitno-popravni dom u Kruševcu”, objašnjeno nam je u sudu.

Pored ove vaspitne mere, postoje još dve mere zatvorenog tipa – upućivanje u vaspitnu ustanovu i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

„Najblaže su disciplinske vaspitne mere sudski ukor i posebne obaveze. U praksi Odeljenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu, najčešće izricane vaspitne mere su posebne obaveze, bilo da su izrečene kao samostalna krivična sankcija ili uz vaspitne mere pojačanog nadzora. Kao i disciplinske vaspitne mere i mere pojačanog nadzora (pojačan nadzor roditelja, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor organa starateljstva i pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika) se realizuju u otvorenoj zaštiti.

Pored vaspitnih mera, pod određenim zakonskim uslovima prema maloletnicima mogu biti primenjene i mere bezbednosti obaveznog lečenja, a maloletnicima starijim od 16 godina, za teška krivična dela može biti izrečen i maloletnički zatvor. U javnosti se često može čuti mišljenje da su VP domovi, koje mnogi nazivaju „sivi domovi” u praksi često „škole kriminala” jer mladi dolaze u kontakt sa iskusnijim kriminalcima i podležu njihovom utucaju.

„Svakako da je recidivizam na planu vršenja krivičnih dela prisutan nakon izlaska iz vaspitno-popravnog doma, ali je izuzetno pogrešan zaključak da je sam boravak u domu uzrok tome. Gotovo svi maloletnici tokom boravka u VP domu unaprede svoje opšte funkcionisanje. Kroz individualne planove postupanja, u kojima učestvuje i sam maloletnik, procenjuju se potrebe svakog maloletnika ponaosob i u skladu sa tim određuje se program realizacije vaspitne mere. Tokom realizacije ove sankcije maloletnici savladaju osnovne životne veštine brige o sebi i pravilne integracije u socijalnu sredinu – unaprede svoj obrazovni status i radno se osposobe (kroz osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje i veliki broj radionica i zanata), nauče da artikulišu svoje potrebe, prepoznaju svoje emocije i želje i zadovolje ih na socijalno prihvatljiv način, uvažavajući i poštujući i druge”, rečeno nam je u Višem sudu.

Šta maloletnici nauče u VP domovima

Veliki broj psihoedukativnih radionica usmeren je na jačanje otpornosti prema nasilnom rešavanju konflikata, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, suicidalnim mislima i ponašanjima. Kroz proces medijacije mladi uče da konflikte rešavaju nenasilnim putem, ali i na koji način aktivno tražiti posao, kako sačiniti molbu, kako se ponašati pred komisijom i na radnom mestu, ali i kako otkloniti male kućne kvarove, kao planirati budžet u domaćinstvu. U sudu kažu da je uočljiva velika razlika u izgledu i ponašanju maloletnika pre i posle boravka u VP domu.

„Fizički izgled, način komunikacije, planiranje budućnosti, sve je vidljivo promenjeno u pozitivnom pravcu. Problem nastaje kada se oni vrate u svoju sredinu, koja se uglavnom nije promenila, te je i dalje nepovoljna za mladu osobu. Često nemaju gde da se vrate. Posebno su ugroženi oni koji su zbog neadekvatnog roditeljskog staranja bili na rezidencijalnom ili hraniteljskom smeštaju u sistemu socijalne zaštite. U tim situacijama kontaktiramo nadležne u sistemu socijalne zaštite, civilne organizacije koje se bave postpenalnom zaštitom i upućujemo ih na savetovališta za mlade”, kažu u Višem sudu.