Naš indeks je pravi izbor

Savet Mašinskog fakulteta u Beogradu nedavno je jednoglasno podržao predlog Nastavno-naučnog veća da se prof. dr Vladimir Popović ponovo izabere za dekana ove visokoškolske ustanove. Zanimljivo je da je na izbornoj sednici za dr Popovića glasalo čak 160 članova veća od 183, što je ujedno i najveći broj glasova koji je jedan kandidat za dekana dobio u poslednjih nekoliko decenija, i to, da kažemo, na tajnom glasanju.

Koliko vam znači ovolika podrška kolega?

Možda nije mnogo poznato javnosti da kandidata za dekana predlaže Nastavno-naučno veće tajnim glasanjem među predloženim kandidatima. To praktično znači da o nama glasaju kolege s kojima radimo, koji nas znaju od prvih dana na fakultetu, i tu ne možeš nikoga da prevariš. U takvom glasanju sam i 2021. dobio ogromnu podršku našeg veća, najveću ikada do sada na glasanju u kome je učestvovalo više kandidata, iako sam i tada imao izvanredne protivkandidate. Ove godine sam pak dobio procentualno najveći broj glasova, bar za onoliko decenija koliko imamo evidenciju. Svi ovi prethodni rezultati gode, ali još više obavezuju. Oni govore koliko velika očekivanja kolege imaju od uprave fakulteta koju predvodim. Za mene je najveća čast i ponos biti dekan Mašinskog fakulteta, i u taj posao ulažem svu svoju energiju i znanje.

Šta izdvajate kao prioritete u drugom mandatu prvog čoveka Mašinskog fakulteta?

Uvek treba da imamo u vidu to da u kući s tradicijom ništa niti počinje, niti se završava sa nama, i da smo svi mi samo jedna faza u razvoju i građenju ugleda naše kuće. Bez obzira na velika dostignuća u prošlosti i tradiciji za ponos, bez obzira na brojne sjajne generacije i čuvene profesore koji su mu ime pronosili širom sveta, Mašinski fakultet i dalje može i mora da napreduje. Verujem da i danas na fakultetu postoji nova energija, znanje i elan za unapređenje mnogih segmenata rada kako bi naš fakultet i u budućnosti ostao kamen temeljac obrazovanja i nauke. Siguran sam da će tako biti i narednih decenija, odnosno da ćemo biti vodeća visokoškolska ustanova u oblasti mašinstva u širem regionu, daleko van granica naše države. Prioriteti su dalja reforma nastavnog procesa, još intenzivnije prilagođavanje napretku tehnologija, podizanje nivoa kvaliteta đaka/studenata koji dolaze na Mašinski fakultet, dalja podrška našim sjajnim studentskim timovima, nastavak izgradnje novog identiteta fakulteta, kao i još veća aktivnost na međunarodnim projektima.

Da li je u prethodnom periodu bilo stvari kojima niste zadovoljni, šta niste uspeli da uradite kako želite i koji su najveći problemi s kojima se suočavate?

Sve što smo dobro uradili trudićemo se da očuvamo, sve gde smatramo da ima prostora za poboljšanje, a toga uvek ima, trudićemo se da popravimo. Kada je reč o našoj unutrašnjoj organizaciji, smatram da reforma nastavnog procesa, kao i reorganizacija studijskih programa mora da bude intenzivnija i brža. S druge strane, manje-više svi problemi koji opterećuju Univerzitet u Beogradu, opterećuju i nas. To su pre svega cena rada, koja je niža od one koja važi za sve druge vidove obrazovanja, zatim nedovoljno pokrivanje materijalnih troškova od strane država, ali i nedovoljno ulaganje u laboratorijsku opremu. Očekujem da sve prethodno rešavamo u ovom novom mandatu vlade, kroz novi Zakon o visokom obrazovanju.

Iz upisa u upis primetan je pad interesovanja mladih za visokoškolsku diplomu u čitavoj zemlji. Nešto je očigledno potrebno da se promeni u visokom obrazovanju?

Neke od problema koji moraju biti rešeni što pre pomenuo sam u prethodnom odgovoru, ali to naravno nije sve. Ima problema koje i univerzitet treba da rešava sam. Budžetske kvote se ne menjaju godinama, neke su nerealno visoke. To šalje na kraju lošu sliku – da ima previše slobodnih mesta. Ima mnogo studijskih programa koji decenijama nisu menjani, a mladi ljudi su danas dosta drugačiji od naši generacija, uglavnom žele sve i odmah. To povlači za sobom manje interesovanje za studije, posebno tamo gde mora da se „dosta uči”, bar po njihovom mišljenju. Slično je i u drugim državama. Dodatno, demografska situacija je loša, pa i to doprinosi slici koja je stvorena. I kvalitet obrazovanja je pao, ali je to slučaj u skoro svim zemljama. Današnje generacije mnogo manje čitaju knjige, mnogo manje pišu bilo šta. Nemaju strpljenja. Međutim, možda je to i normalno, svet se menja.

Kakva je situacija na Mašinskom fakultetu, šta pokazuju analize – raste li interesovanje mladih, s kakvim prosekom upisuju fakultet, da li i dalje ima više studenata nego studentkinja?

Rekao bih da je situacija dosta dobra. Na podizanju interesovanja za studije mašinstva se radilo godinama, ali su nam i okolnosti, koje uključuju i dobru politiku države, kroz veliki broj stranih investicija, išle naruku. To povećano interesovanje je doprinelo podizanju kvaliteta novoupisanih studenata – prosečna ocena iz srednje škole naših brucoša ove godine je 4,41. Oko 60 odsto novih studenata su gimnazijalci, dok su 30 procenata studenata devojke, i taj procenat je u stalnom porastu. Permanentno radimo na unapređenju postojećih studijskih programa, ali i na razvoju novih. Prilagođavamo se tržištu, ali još više razvoju novih tehnologija.

Međunarodna saradnja je intenzivna, pa u poređenju sa svetom, koliko je Mašinski fakultet prilagodio nastavne programe, da li idete u korak s modernim tehnologijama ili tu još ima prostora za poboljšanja?

Mi se ponosimo našom tradicijom i rezultatima u prošlosti, ali, baš zbog toga, naša je obaveza da budemo na visini zadatka u svim segmentima rada. Smatram da je tim koji vodim napravio značajan iskorak kada je reč o slici koju fakultet šalje o sebi ka spolja, a posebno u međunarodnoj saradnji. Skoro da nema radnog dana, a da nemamo neki sastanak ili posetu stranih kompanija, univerziteta, ambasada, istaknutih profesora... Sve to rezultuje kvalitetnijom naučnom saradnjom, ali i unapređenjem nastavnog procesa. No, kao što sam već rekao, uvek ima prostora za poboljšanje i uvek može bolje. Da ne zaboravimo i našu odličnu saradnju sa svim vodećim domaćim kompanijama, čak i onima koje na prvi pogled nisu vezane za mašinsko inženjerstvo, ta granica se odavno izgubila. I na tom stalno radimo, ništa ne dolazi samo od sebe.

Čemu se može nadati brucoš koji u junu preda dokumentaciju na šalteru Mašinskog fakulteta, da li ga čeka dobar posao i dobra plata kada diplomira, ima li prakse tokom studija?

U skladu s prethodno pomenutim, očekujem da protekne i prijem nove generacije brucoša. Na osnovnim studijama imamo dva studijska programa – Mašinsko inženjerstvo (ukupno 620 mesta, od kojih je 520 budžetskih) i Informacione tehnologije u mašinstvu (60 mesta). Za ovaj drugi studijski program imamo veće interesovanje, kada se uzme u obzir broj prijavljenih kandidata na jedno budžetsko mesto, ali je i broj tih mesta mali (20). Našim budućim studentima poručujemo da su napravili pravi izbor. Trudimo se, ali u tome i uspevamo, da podignemo kvalitet stručne prakse. Saradnja s velikim brojem kompanija rezultuje i u kvalitetu prakse. Nalazimo se u samom vrhu svih fakulteta u Srbiji kada se kao kriterijum uzme procenat zapošljavanja i kvalitet poslova koje dobijaju studenti kada završe fakultet. Ključna poruka za naše nove studente je – upisujete fakultet koji će vas naučiti načinu razmišljanja i koji će vam omogućiti siguran posao u svojoj zemlji, kao i dobru zaradu.

Mašinci su izgradili našu zemlju

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu osnovan je 1948. godine kao samostalna visokoškolska ustanova. Međutim, stvarna istorija je znatno bogatija – početak nastave na visokoškolskom nivou u oblasti mašinstva vezuje se za 1873, kada je na Tehničkom fakultetu Velike škole uveden predmet Mehanika i nauka o mašinama, pri čemu je osnovni razlog za to bila predviđena izgradnja železničke pruge. „Mašinski fakultet čini više od 25.000 diplomiranih/master inženjera, više od 1.000 doktora tehničkih nauka, ali i današnjih 4.200 studenata. Možemo slobodno reći da su, na neki način, mašinci izgradili našu zemlju”, ističe dekan Popović.