Uskoro snabdevanje električnom i toplotnom energijom iz otpada

Zvaničan početak rada elektrane na novoj deponiji u Vinči koja kao gorivo koristi komunalni otpad, sada je izvesno, biće u toku ovog meseca. To je trebalo da se dogodi još proletos, ali su problemi sa radom parne turbine pomerili rok. Ključni test, kako kažu u „Beo čistoj energiji”, „položen” je 26. maja, kada je uspešno okončan nakon 30 dana neprestanog rada.

– Veliki broj tehnoloških sistema odavno dobro rade, ali smo imali probleme sa parnom turbinom i to je bio uzrok odlaganja puštanja u redovan rad Termoelektrane – toplane „Vinča”. Problem je rešen i parna turbina i svi ostali sistemi rade pouzdano i u skladu sa projektovanim parametrima – objašnjava Vladimir Milovanović, direktor kompanije „Beo čista energija”.

Sledi, kako kaže, finalni vizuelni pregled ključnih sistema i parnog kotla, i onda bi prema ugovoru o javno-privatnom partnerstvu trebalo da se ozvaniči rad TE-TO Vinča u kojoj će se obavljati termički tretman komunalnog otpada, a Beograd snabdevati „zelenom” električnom i toplotnom energijom.

Za sada su dobijene potrebne dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine, a očekuje se i saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova i Sektora za vanredne situacije grada na primenjene mere protivpožarne zaštite.

U Centar za upravljanje otpadom u Vinči, odnosno novu deponiju, „Gradska čistoća” je u 2022. godini dopremila oko 625.000 tona komunalnog otpada, a lane oko 635.000 tona. To su količine koje su oko 25 odsto više nego što je predviđeno ugovorom sa gradom (510.000 tona godišnje).

– Elektrana je projektovana za termički tretman 340.000 tona na godišnjem nivou, a na deponiju je planirano odlaganje 170.000 tona. Situacija je takva da će količina otpada koji će se odlagati biti viša za oko 70 odsto, odnosno oko 290.000 tona za godinu dana. U perspektivi količina otpada koji se deponuje trebalo je da se smanjuje sa porastom stope izdvajanja otpada koji može ponovo da se iskoristi za reciklažu. Ali ispostavilo se da su značajno više količine komunalnog otpada koje generišu građani i koje se proizvedu usled poslovnih aktivnosti. To je ostavilo u senci napore grada čiji je cilj smanjenje ukupnih količina otpada koji se isporučuje na deponiju – naglašava Milovanović.

Uzimajući u obzir te količine komunalnog otpada, prostor za odlaganje koji je trebalo da bude dovoljan za narednih 25-30 godina, biće zadovoljavajući za svega 12-15 godina.

– Raspoloživost prostora za odlaganje, dugotrajan proces uspostavljanja efikasnog sistema primarne i sekundarne separacije otpada koji bi značajnije umanjio količine otpada koji se odlaže i potreba da se ekološka situacija u gradu menja idu u prilog tome da je potrebno tražiti najpovoljnija rešenja sa ekološkog stanovišta. Naša kompanija analizirala je situaciju i pripremila predlog koji ćemo predstaviti gradskim vlastima. On će se u osnovi bazirati na većem izdvajanju komponenti iz komunalnog otpada koji se može koristiti za reciklažu, povećanju kapaciteta za termički tretman otpada i proizvodnju energije iz njega, odnosno približavanje Beograda situaciji da se „nula” tona otpada odlaže na deponiju. To je i cilj mnogobrojnih preporuka Evropske unije koje se odnose na postupanje sa otpadom i razvoj cirkularne ekonomije. Strategiju „nula” tona otpada na deponiji usvojili su skoro svi evropski gradovi, ali je mali broj, uglavnom manjih, gradova blizu ostvarenja tog cilja – kaže on.

Ukoliko grad podrži ovaj plan, prestonica bi bila među malobrojnim većim evropskim gradovima koji ne odlažu otpad na deponiju. I emisije štetnih gasova sa prostora deponovanog otpada (koje inače imaju višestruko veći potencijal zagađenja životne sredine od emisija štetnih gasova koji nastaju termičkim tretmanom komunalnog otpada) bile bi svedene na minimum, a grad bi dobio nove megavate energije iz obnovljivih izvora.

Da bi se ispunili ovi ciljevi, predviđena je postupna primena različite tehnologije primarne i sekundarne separacije i tretmana komunalnog otpada. Prema postojećem stanju, gradu bi trebalo tridesetak godina da razvije efikasne sisteme reciklaže i tehnologije za tretmane otpada. Za to vreme, deponovani otpad imao bi negativne efekte na životnu sredinu.

– Planom koji pripremamo, neke međufazne tretmane otpada bismo preskočili, ali to ne bi ugrozilo nastojanja grada i „Čistoće” da unapređuju infrastrukture za primarnu i sekundarnu separaciju otpada i reciklažu. Smanjenje ukupnih količina otpada reciklažom moglo bi da se nadomesti dopremanjem otpada sa teritorija drugih opština i gradova u okolini, čime bi se i na tim područjima takođe ostvarili pozitivni efekti na okolinu. Ako je moguće da se u Evropskoj uniji komunalni otpad transportuje iz jedne u drugu zemlju stotinama kilometara, ne bi bio problem da se otpad iz obližnjih gradova dopremi do Vinče – naglašava Milovanović i ističe da će „Beo čista energija” gradu predložiti ekonomski opravdana rešenja koja će u najkraćem roku i dugoročno doprineti poboljšanju kvaliteta životne sredine.

Solarna elektrana kao mogućnost

Za proteklih pet godina na deponiji u Vinči urađeno je mnogo posla i ona više ne predstavlja „crnu ekološku tačku”. Procedne vode se prečišćavaju i u Dunav otiče čista voda, nema zagađivanja okolnog zemljišta, deponijski gas sa nove deponije se prikuplja i koristi za proizvodnju energije, a 340.000 tona otpada se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Ukupno smanjenje emisije ugljen-dioksida iznosi 210.000 ekvivalentnih tona godišnje, što predstavlja veliki doprinos poboljšanju životne sredine grada.

Ukoliko bi se grad i „Beo čista” sporazumeli o proširenju kapaciteta za tretman otpada, u poslednjoj fazi mogla bi biti izgrađena i solarna elektrana na površini stare deponije nakon njene rekultivacije, što bi Vinču moglo da pretvori u energetskog „džina” sa proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora od oko 100 megavata instalirane snage.