Građani Srbije rade više od proseka EU

Radnici u Srbiji ponovo su u vrhu evropske liste s najviše radnih sati nedeljno. Broj takozvanih stvarnih radnih sati za 15 odsto veći je od proseka EU, pa su naši radnici, prema podacima Evrostata, na poslu provodili 41,7 sati sedmično. Prosek u EU je 36,1 sat. Više vremena od zaposlenih građana Srbije na poslu su jedino proveli radnici u Turskoj – 44,2 sata. Najduža radna nedelja u zemljama EU je u Grčkoj (39,8 sati) i Rumuniji (39,5), a najkraću radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), zatim Austrija (33,6) i Nemačka (34 sata).

Da u našoj zemlji, za razliku od evropskih poslodavci koji ne traže od svojih radnika da toliko rade, ipak ima intenzivnijeg rada, priznaje Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

– U Evropi poslodavac ne traži da radnik više radi, jer je sam rad drugačije organizovan. Kod nas je problem i koliko inspekcija i država dovoljno nagledaju primenu Zakona o radu, kao i da li se zakon zloupotrebljava. Drugo, mnogi zaposleni koji su nezadovoljni visinom svojih zarada veoma često prihvataju da rade prekovremeno. Stoga, mi trenutno spadamo u državu u kojoj se najviše efektivno radi, a jedan od razloga je i što Srbija i dalje tehnološki zaostaje za Evropom u nekim granama privrede pa je je zato veći broj radnih sati, nego na Starom kontinentu – objašnjava Rajić i dodaje da svemu tome kumuju i bolja oprema, mašine i način rada koji su u zemljama EU inovirani, a kod nas ne u tolikoj meri.

– Osnovna stvar je dakle što je ovde niži životni standard, zbog čega ljudi žele više da zarade, a to znači da mnogi rade jer moraju, a ne da su vredniji od ostatka Evrope. Radimo više efektivno, ali je naša industrijska produktivnost i dalje na nivou između 76 i 82 odsto produktivnosti u zemljama EU – ističe Rajić.

Važna stvar je i nivo obučenosti, obrazovanja i veštosti domaće radne snage, jer i to utiče na broj provedenih sati na poslu.

– Radna snaga je u Evropi nešto kvalitetnija nego kod nas. Uostalom, nivo njihovog obrazovanja je viši, a obrazovaniji radnik više uradi u jedinici vremena nego onaj manje obrazovan. Kod nas to mora da se nadoknadi tako što zaposleni mora duže da radi – napominje on.

Inače, prosek trajanja dodatnih obuka zaposlenih u EU je tri meseca, a kod nas takve obuke traju od devet meseci do čak dve godine, dodaje Rajić.

– To znači da firma kada primi nekog novog, mnogo više vremena mora da posveti tom novajliji. Pa, onda ti zaposleni koji obučavaju nemaju dovoljan učinak na poslu, jer deo svog radnog vremena moraju da posvete obučavanju novih kolega, i to takođe može biti razlog za pad produktivnosti rada u Srbiji – napominje Rajić.

Na sve to utiče i što nam je društvo u stvari društvo starijih.

– Najveći broj prekovremenih sati imaju ljudi stariji do 45 i 50 godina. Jer oni imaju znanje i iskustvo, smatra se da su upravo oni savesniji i vredniji, a mladi koji bi trebalo da su puni elana, biraju poslove – dodaje Rajić.