Vremena se menjaju, ali Rezolucija 1244 ostaje

Rezolucija 1244 je pravni dokument najviše pravne obaveznosti u sistemu međunarodnih odnosa i ima interaktivni i opšteobavezujući karakter za sve članice svetske organizacije. Vremena se menjaju, a sadržaj Rezolucije 1244 SB UN se ne menja, navedeno je na Okruglom stolu koji je održan na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu povodom 25 godina od usvajanja Rezolucije SB UN. Na Okruglom stolu, u organizaciji Studentske unije Pravnog fakulteta i Beoforuma za svet ravnopravnih, govorili su bivši ministar spoljnih poslova SRJ i predsednik Beogradskog foruma Živadin Jovanović, potpisnik Kumanovskog sporazuma i general-potpukovnik u penziji prof. dr Obrad Stevanović, ambasador u penziji i zamenik predsednika Beoforuma Rade Drobac, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu Fordam i doktorand na Univerzitetu Njujork MA Sandra Davidović, prof. dr Branko Rakić, i pravnik Ognjen Bojanić.

Jovanović je naveo da u različitim uslovima može biti različitih naglasaka u tumačenju dokumenata, polazeći od konkretnog okruženja, geopolitike i prevladavajućih trendova u svetskim odnosima. „U času usvajanja rezolucije njen značaj je bio u tome što je zaustavila kriminalnu, ilegalnu agresiju. Mi, kao pravnici, znamo da je agresija zločin iznad svih zločina u međunarodnim odnosima. Zaustavljeno je razaranje jedne nezavisne, samostalne zemlje koja nikoga nije ugrožavala, najmanje bilo koju članicu agresorskog NATO-a”, istakao je on. Naglasio je da su zaustavljeni ubijanje i razaranje naše zemlje, a da je drugi značaj rezolucije u tome što je pitanje rešavanja statusa KiM, srpske pokrajine – sa koloseka rata, razaranja, i vojnog, uslovno rečeno, rešavanja – prebačeno na kolosek politike pregovaranja i mirnog rešavanja.

„Rezolucija je značajna zato što je zaustavila jedan osvajački rat i što je, umesto nadležnosti NATO-a, postao nadležan Savet bezbednosti UN, kako tada, tako u međuvremenu, tako i danas. Značajna je po tome što je KiM privremeno postao protektorat UN. Funkciju protektora, funkciju SB na KiM, preuzeli su Unmik i Kfor. Ovo je važno naglasiti, jer se često govori da je NATO dobio mandat. NATO jeste deo strukture koju je uspostavio Savet bezbednosti, ali što se tiče njegove uloge i mandata na KiM, to određuje isključivo SB. Valja reći da je rezolucija SB, dakle, usvojena kad je unipolarni svetski poredak bio na vrhuncu moći, kad je praktično čitav svetski poredak bio u vidu piramide u čijem su vrhu bile SAD, kao zapovednik NATO-a, a ispod njih su bile sve druge članice koje su i agresiju prihvatile po nalogu SAD”, kazao je Jovanović.

U tom dokumentu, kako je rekao, postoje dve podvale. „Jedna je uvođenje Glave 7 Povelje UN, koja predviđa nametanje mira silom, iako je bilo dogovoreno da to bude Glava 6, u kojoj se predviđalo nametanje mirnog rešenja, a ne Glava 7, koja predviđa nametanje mira silom. To je bio dogovor Černomirdina i Klintona”, naveo je i dodao da je suština tog dokumenta što garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i što to niko ne može da ignoriše niti da menja.

Obrad Stevanović, govoreći o Vojno-tehničkom sporazumu u Kumanovu od 9. juna 1999, rekao je da je to međunarodni pravni dokument o tehničkim pitanjima. „Moglo bi se reći da su kompatibilni, međusobno povezani s još nizom dokumenata i, suštinski, rezolucija bez sporazuma je nesprovodiva, a sporazum bez rezolucije je neprimenjiv. To se definiše u prvom stavu Vojno-tehničkog sporazuma, da se pretpostavlja da će se doneti rezolucija dan kasnije i da tek pod tim uslovom naša strana prihvata da potpiše vojno-tehnički sporazum, što se i dogodilo. Agresija NATO-a na SRJ nije okončana samo rezolucijom i važno je da Rezoluciju 1244 posmatraju i analiziraju u kontekstu ili komplementarno s ovim dokumentom, koji smo nazvali Ahtisari-Černomirdin”, naveo je Stevanović.

Posle četvrt veka, rekao je, ocene o Vojno-tehničkom sporazumu i o Rezoluciji 1244 kreću se od najnegativnijih do toga da su okončanjem agresije NATO-a naše snage ostvarile pobedu. „Za razliku od Kumanovske bitke, koja se u istoriji Srbije u svakom smislu smatra nečim što je pozitivno, Vojno-tehnički sporazum zaključen u Kumanovu često se dovodi u negativan kontekst, u smislu da je Kumanovskom bitkom Kosovo vraćeno pod jurisdikciju Srbije, a Kumanovskim sporazumom ponovo je izašlo iz jurisdikcije Srbije”, kazao je. Istakao je da se rezultati pregovora u Kumanovu mogu formulisati na sledeći način: sporazum je zaključen s međunarodnim bezbednosnim snagama pod okriljem UN, a ne s NATO-om, što se najčešće pogrešno misli.

„Obustavljena je agresija NATO-a na SRJ, a SRJ i Republici Srbiji garantuje se državni suverenitet i teritorijalni integritet na KiM. Na KiM su raspoređene međunarodne bezbednosne snage UN, a ne snage NATO-a. I što je posebno važno, a često se ne pominje, te snage su preuzele potpunu odgovornost za stanje bezbednosti na KiM, odnosno za stvaranje bezbednog okruženja za normalno funkcionisanje svih institucija i za bezbednost svih građana na KiM, zatim za povratak svih raseljenih i prognanih, za demilitarizaciju tzv. OVK i za povratak prognanih, a to je podrazumevalo povlačenje naših snaga sa KiM”, istakao je.

Rade Drobac je rekao da se malo govori o tome da smo se vojno pokazali izuzetno sposobnim. „Oni koji su nas napali verovali su da će završiti posao za tri dana. Nisu uspeli da uđu ni pedalj na našu teritoriju, iako su bacili bezbroj bombi i imali bezbroj naleta. Oni su i kopneno hteli da uđu i nisu uspeli. Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 rezultat su ne samo dobre volje onih koji su nas napadali da nama učine i sklope mir, rezultat su objektivnog stanja na terenu”, naveo je i rekao da je kao diplomata imao uvid u dokumenta NATO-a koja su pokazala da alijansa 1999. nije ispunila veći deo svojih ciljeva, dodajući da je imala veliku štetu i veliku bruku.

Sandra Davidović je navela da su se s početkom rada misije Unmika izdvojile dve struje unutar međunarodnih aktera na Kosovu. Prva je legalistička, a druga politička. „Politička struja, otelovljena u delovanju SAD, rezoluciju i mandat Unmika tretirala je kao put ka nezavisnosti. Legalistička struja, otelovljena u UN, smatrala je da treba da ostane statusno neutralna i to je politički bilo vrlo važno. Misija je počela rad u podeljenom okruženju”, navela je.

Ognjen Bojanić je kazao da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova, 2008. i međunarodnim priznanjem od dela međunarodne zajednice na najgrublji mogući način prekršena Rezolucija 1244. Kršenje ovog dokumenta postojalo je i pre 2008, dodao je, a dva primera za to su jun i jul 1999. i mart 2004, kada je naočigled čitave međunarodne zajednice srpski narod trpeo iživljavanja albanskih ekstremista i terorista.

Stevanović: Nepotpuno sprovođenje i podrška tzv. Kosovu problem i danas

Problemi Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 traju već četvrt veka, ukazao je prof. dr Obrad Stevanović. „Nepotpuno sprovođenje ključni je problem i danas. Bezbednosne snage UN nisu postupale tako da se izbegne bezbednosni vakuum, što je bio ključni uzrok i razlog egzodusa, odnosno progona 250.000 Srba sa KiM. Te snage nisu obezbedile kontrolu državne granice prema Albaniji i Makedoniji, što je bio jedan od ključnih zadataka. Nisu održale bezbedno okruženje do danas, nisu omogućile povratak prognanih, nisu izvršile suštinsku demilitarizaciju OVK, koja danas prerasta u vojsku. Suštinski podržavaju tzv. nezavisno Kosovo i formiranje i osnaživanje njihovih oružanih snaga”, naglasio je Stevanović.