Vernica u nauku i levicu

Jedni je nazivaju meksičkom Angelom Merkel, drugi lutkom čije konce povlači odlazeći predsednik Lopez Obrador, treći „ledenom damom” kojoj „nedostaje srce”. Kako god bilo, ova inženjerka energetike, levičarka u duši i na delu i nekadašnja gradonačelnica Meksiko Sitija ovih dana ispisuje istoriju Meksika kao prva žena na čelu države. Klaudija Šejnbaum (61) takođe će biti prva osoba jevrejskog porekla na čelu zemlje u kojoj se 85 odsto stanovništva izjašnjava kao – katolici.

Međutim, ona svaki put ističe da je odrasla u sekularnoj jevrejskoj porodici u kojoj se o religiji nije pričalo, ali zato jeste o politici i nauci – od jutra do mraka, kako je sama rekla. U intervjuu 2023. za AP je izjavila: „Verujem u nauku.” Nije ni čudo, jer oba njena roditelja su naučnici: majka je biolog i profesor emeritus, a otac je bio hemijski inženjer. Brat Hulio je fizičar. Njeni baba i deda, Aškenazi po ocu, emigrirali su iz Litvanije u Meksiko Siti dvadesetih godina 20. veka, dok su njeni baka i deda po majci emigrirali iz Bugarske početkom četrdesetih da bi izbegli Holokaust.

Koliko je prvo naučnica pa onda političarka videlo se i tokom pandemije, kada je kao gradonačelnica Meksiko Sitija (što je jedna od najuticajnijih političkih pozicija u zemlji, za koju se smatra da otvara put ka predsedničkoj fotelji) zauzela drugačiji pristup od onoga koji je Lopez Obrador sprovodio na nacionalnom nivou. Dok je federalna vlada umanjivala značaj testiranja na virus korona, Meksiko Siti je proširio testiranje. Šejnbaumova je uvela ograničenja radnog vremena i kapaciteta restorana i prodavnica, nosila je masku i pozivala na držanje razdaljine na javnim mestima u vreme dok je predsednik slobodno ulazio među građane.

Studirala je fiziku, doktorirala energetiku i napisala više od 100 radova, kao i dve knjige o energetici, životnoj sredini i održivom razvoju. Od 2000. do 2006. je bila sekretar za životnu sredinu. Međuvladinom panelu za klimatske promene pri Ujedinjenim nacijama u oblasti energetike i industrije pridružila se 2007. godine, kao koautor na temu „Ublažavanje klimatskih promena”. Grupa je te godine dobila Nobelovu nagradu za mir.

Privatni život drži daleko od javnosti, pa se tek putem njenih društvenih mreža u novembru prošle godine saznalo da se po drugi put udala. Iz prvog braka ima ćerku i u dobrim je odnosima sa pastorkom kojeg je odgajila.

Šejnbaumova je nakon izbora obećala kontinuitet, rekavši da će nastaviti da jača uspehe koje je postigao Lopez Obrador, dalje nadograđujući programe socijalne zaštite koji su odlazećeg predsednika učinili veoma popularnim. Organizovani kriminal i bezbednost u Meksiku biće jedan od njenih najvećih izazova nakon što preuzme dužnost 1. oktobra. Analitičari veruju da će ona biti daleko čvršća nego što je bio njen mentor, ali i da će ostati na distanci prema Vašingtonu.

A ukoliko vam, dok čitate ove redove, iz glave ne izlazi pitanje – da li je Meksiko glasao za rezoluciju o Srebrenici u UN – evo i odgovora: bio je jedna od 68 uzdržanih zemalja.