Berze trese nestabilnost u EU

Jedan evro jednak je 1,0774 američkih dolara, odnosno na valutnoj je klizavici. To je jučerašnji odgovor svetskih berzi na ishod izbora za EP, ali još više na neočekivanu odluku francuskog predsednika Emanuela Makrona da smesta nakon ponižavajućeg poraza njegove stranke Preporod u svojoj zemlji odmah zakaže prevremene izbore za 30. jun.

Francuska nacija je zapanjena Makronovom odlukom da neposredno uoči Olimpijskih igara ponovo iskuša poverenje birača, i to u času kad je više nego jasno da su Francuzi na evropskim parlamentarnim izborima pokazali upadljivu naklonost prema Nacionalnom savezu, krajnje desničarskoj stranci Marin le Pen, navodi američki „Volstrit džornal”. I to toliku da bi ova partija mogla da postane najzastupljenija pojedinačna stranka u Evropskom parlamentu.

Na berzama istovremeno primećuju da je Karsten Lineman, generalni sekretar nemačke Hrišćansko-demokratske unije, već pitao s kakvim autoritetom kancelar Olaf Šolc nadalje predvodi najveću ekonomiju EU ako je njegova Socijaldemokratska partija na izborima za EP zauzela tek treće mesto.

U međuvremenu, zvanični Berlin je juče objavio da prevremenih izbora u Nemačkoj neće biti. Ali berzama već izgleda da EU ulazi u period političke neizvesnosti, u kojem bi moglo da dođe do preispitivanja čitave lepeze dosad postavljenih budžetskih, klimatskih, migrantskih, energetskih, ukrajinskih i drugih prioriteta odlazećeg vrha piramide u Briselu.

Takav berzanski predosećaj potencijalno rastuće političke fragmentacije u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i Evropskom savetu, investitore podstiče na dilemu oko daljeg privrednog kursa tržišta sa oko 440 miliona stanovnika u sledećih pet godina.

Inače, Makronova odluka da sazna koliko je politika sadašnje Jelisejske palate i vlade u Parizu još popularna među Francuzima, ima više nego delikatan tajming. Naime, krajem maja, najuticajnija globalna bonitetna agencija, američki „Standard end Purs” odlučila je da, nakon nekoliko uzastopnih oklevanja u poslednje dve godine, obori kreditni rejting Francuske, prvi put od 2013. godine. „Standard end Purs” je tada, naime snizio kreditni rejting Francuske sa AA na AA minus, navodeći kao razloge „nelagodne” brojke. Sa 5,5 odsto BDP-a, francuski budžetski deficit u 2023. bio je „znatno veći nego što smo ranije predviđali”, navodi se u saopštenju pomenute agencije. Istovremeno, javni dug Francuske porastao je na oko 112 odsto BDP-a, sa oko 109 odsto u 2023, takođe „suprotno našim prethodnim očekivanjima”, dodala je američka agencija. Uzgred, taj francuski dug iznosi oko 2.800 milijardi dolara.

Ukoliko stranka Le Penove na predstojećim parlamentarnim izborima potvrdi svoju popularnost, odnosno Makronova partija dobije novi dokaz nepopularnosti, ko će biti u prilici da imenuje predsednika vlade Francuske? Makronov status predsednika republike, kako stvari sada stoje, nije ugrožen, ali kakve su šanse da se na političkom vrhu Francuske uskoro nađe duet radikalno različitih pogleda na brojne domaće i strane teme. Istovremeno, kolike su šanse da vladajuća nemačka koalicija – nakon gromoglasnog fijaska na proteklim parlamentarnim izborima u EU – nastavi da funkcionalno predvodi „ekonomsku lokomotivu” Evrope?

Bez obzira na to ko će predvoditi EU iz Brisela od jeseni, rezultati evroparlamentarnih izbora u Francuskoj i Nemačkoj „unose neočekivani elemenat neizvesnosti, dovodeći istovremeno u sumnju odskora iskazanu veću odlučnost Evropljana ka tešnjoj fiskalnoj i finansijskoj integraciji”, ističu analitičari u londonskom Sitiju.

Ishod izbora za EP uzdrmao je kolektivni imidž EU na berzama. Naime globalna finansijska tržišta u ovom trenutku nisu sasvim sigurna u kojem pravcu sada ide EU. Zato su se juče sve evropske berze našle „u crvenom”.