Ostavka usamljenog centriste

Beni Ganc, usamljeni glas sa umerene desnice u izraelskom ratnom kabinetu, podneo je ostavku pošto se premijer oglušio o njegov zahtev da predstavi plan za budućnost pojasa Gaze, čime je Benjamin Netanjahu ostavljen da se oslanja isključivo na krajnje desničare iz svoje koalicije.

Premijer „nas sprečava da ostvarimo realnu pobedu”, rekao je bivši ministar odbrane pozivajući premijera da odredi datum novih izbora. „Izraelska vlada ima iskrivljen pogled na pobedu. Za nju je ovo više krstaški rat.”

Vladajuća koalicija više neće imati podršku Gancove partije Nacionalnog jedinstva s desnog centra, ratni kabinet formiran posle Hamasovog napada 7. oktobra sada ima samo dva člana – Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta – i verovatno će se raspustiti, ali premijer će u Knesetu od 120 mesta nastaviti da se oslanja na podršku 64 desničarska poslanika i stranaka ultraortodoksnih Jevreja.

Perspektive da bi Gancova ostavka mogla da utiče na raspisivanje izbora za jesen su slabe pošto Netanjahu ima dovoljnu podršku – pod uslovom da sluša svoje radikalno desne članove kabineta, a ne američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji poziva na odustajanje od velike ofanzive na jugu Gaze, prekid vatre i razmatranje planova za upravljanje pojasom posle prekida neprijateljstava.

Netanjahuova vlada neće pasti, ali Izrael je sada ne samo suočen s oružanim sukobima na južnom i severnom frontu, već se nalazi usred ozbiljne političke i socijalne krize. Ganc i još dva člana njegove stranke, general Gadi Eisenkot i Čili Troper, davali su balans kabinetu, a njihove ostavke sada znače da će ekstremisti poput ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben Gvira i ministra finansija Bezalela Smotriča imati ključnu reč zahtevajući da se rat nastavi sve dok Hamas fizički ne bude likvidiran.

Američkim zvaničnicima Ganc je bio omiljeni posrednik unutar ratnog kabineta. Tvrdi se da je on o planu ostavke pre nekoliko dana obavestio Belu kuću i zatražio komentar. Dobio je odgovor da Vašington ne želi da se meša u unutrašnju politiku Izraela, ali je jasno da će Gancovo povlačenje voditi pojačanju američkih pritisaka na Netanjahua.

Mesece zajedničkog rada u ratnom kabinetu obeležilo je otvoreno rivalstvo i često neskriveno nepoverenje. Netanjahu je sumnjao da Ganc želi da obori vladu, dok je Ganc optuživao premijera da svoje političke i privatne interese stavlja iznad strateških ciljeva rata.

Ganc je 18. maja Netanjahuu dao tri nedelje, do 8. juna, da izađe sa sveobuhvatnim planom za oslobađanje talaca, viziju budućeg upravljanja pojasom Gaze, zaustavljanje sukoba s libanskim Hezbolahom, i rekao da će se bez takvih rešenja on i njegova partija Nacionalnog jedinstva povući. General koje se od pre pet godina bavi politikom održao je reč. Njegovo putovanje s Netanjahuom se završilo.

Bivši premijer Jair Lapid, koji je Ganca podržavao u nameri da napusti ratni kabinet, ne krije zadovoljstvo. „Došlo je vreme da se ova ekstremna i bezobzirna vlada smeni mudrom vladom koja bi vodila povratku sigurnosti građanima Izraela, povratku otetih, obnovi izraelske ekonomije i međunarodnog statusa”, izjavio je Lapid.

Bilo je spekulacija da bi ostavke mogli da podnesu i šefovi vojnih agencija koji se smatraju odgovornima za katastrofu 7. oktobra, ali to je manje verovatno u vreme nove eskalacije s Hezbolahom na severnom frontu i odluke vlade da do avgusta mobiliše još 50.000 rezervista, čime će njihov ukupan broj dostići 350.000 od početka rata.

Opasnost od širenja rata nije ukinuta. Bajden je upozorio Iran i Hezbolah, poslao grupe dva nosača aviona za istočni Mediteran, ali konflikt na granici prema Libanu nastaviće postupno da eskalira sve dok ne bude primirja u Gazi, a ono nije u izgledu.

Netanjahu je ohrabren laganim rastom svog i rejtinga njegove stranke Likud, posebno među vojnicima i rezervistima, kao i pozivom republikanaca i dela demokrata iz Vašingtona da se 24. jula obrati članovima oba doma Kongresa. Biće to replika govora 2015, takođe na poziv republikanaca, kad je zaobišao američkog predsednika, što se pokazalo kao velika greška. Ništa neobično da Bajden uporno odbija da ga pozove u Belu kuću.

Gancova ostavka svakako će ohrabriti i druge premijerove rivale, bivše saradnike, poput člana Kneseta Avigdora Libermana i bivšeg likudovca Gideona Saara, koji su se prošle nedelje s Lapidom udružili u zajednički front za obaranje Netanjahua. Bloku bi mogli da se pridruže i bivši premijer Naftali Benet i bivši šef Mosada Josi Koen.