Konačno dato odobrenje za pravo na popravku proizvoda

Veće EU dalo je konačno zeleno svetlo za direktivu kojom se potrošačima omogućava dobijanje popravke umesto zamene proizvoda, a sam postupak će postati dostupniji. Ova direktiva je usvojena početkom juna i zvanično ustanovljava pravo na popravku neispravnih proizvoda na lakši, jeftiniji i brži način. S druge strane proizvođači se ovim propisima podstiču da proizvode robu koja traje duže i može se popraviti, ponovo koristiti i reciklirati. Potrošači širom Evrope, a vremenom i u zemljama koje nisu članice EU, tako će dobiti veća prava i, što je najvažnije, ostvarivanje tih prava će biti efikasnije i u korist građana. Sada će imati mogućnost da lakše dobiju obrazac za dobrovoljnu popravku sa jasnim informacijama o rokovima i cenama, a biće otvorena i evropska platforma na kojoj će moći da pronađu te usluge, pa čak i produžetak zakonske garancije na 12 meseci ukoliko potrošači odaberu popravku umesto zamene. Novost je da će se lista proizvoda s vremenom povećavati i ti proizvodi će se dodavati postojećoj direktivi. Da podsetimo da je ovaj propis donet još pre nekoliko godina sa ciljem da se potrošačima omoguće uštede, a i da se smanji količina otpada, što će pomoći u postizanju ciljeva evropskog zelenog plana. Kako je tada saopšteno, tokom poslednjih decenija potrošači često neispravne proizvode menjaju umesto da ih popravljaju. Razlog je i to što nisu imali podsticaj da proizvode popravljaju posle isteka garancije.

Cilj je da se obezbedi popravka većeg broja proizvoda do isteka garancije, i to u slučaju proizvoda kao što su usisivači, tableti i pametni telefoni. Prema novim pravilima, trgovci će morati da obezbede ovu uslugu osim ako je skuplja od zamene. Posle isteka garancije imaće pristupačniji postupak popravke proizvoda. Potrošači dobijaju pravo da od proizvođača traže da im poprave proizvod kao što su mašine za pranje veša i televizori. Ono što je posebno važno, pokrenuta je i internet platforma za popravljanje proizvoda, preko koje će se potrošači povezivati sa serviserima, moći će da ih pretražuju po lokaciji i kvalitetu da bi našli bolje ponude. Evropljani svake godine proizvedu više od 16 kilograma električnog otpada po osobi. Gotovo polovina tog otpada su pokvareni kućni aparati, a u EU se reciklira oko 40 odsto, ostavljajući ogromnu količinu potencijalno opasnog materijala.

Iz nemačkog ministarstva za životnu sredinu poručuju da je sledeći korak da proizvođači moraju da navedu očekivani vek trajanja proizvoda i da ga poprave ako se pokvari pre isteka tog roka. To bi trebalo da podstakne kompanije da prave trajnije uređaje. Potrošači, s druge strane, ako znaju da će aparat zaista raditi 10 godina, mogu da biraju proizvode koji su trajniji ili se lako mogu popraviti. Prema mišljenju evropskih stručnjaka, za većinu uređaja popravka je pravi izbor, dok izuzetak mogu da budu stari, neefikasni frižideri, koji mogu sadržati gasove s efektom staklene bašte koji utiču na klimatske promene. Kako je „Politika” već pisala, zakoni koji garantuju „pravo na popravku” usvojeni su još 2018. godine u nekoliko američkih država, ali ne i na nacionalnom nivou. Švedska je otišla dalje od drugih zemalja EU tako što je smanjila porez na dodatnu vrednost za popravke i rezervne delove.