Testamentarna Ivanjijeva knjiga

Posthumno je objavljena testamentarna knjiga Ivana Ivanjija, u izdanju „Lagune”, „Bilo jednom u Jugoslaviji”, koja nudi dragoceno svedočanstvo o prošlim vremenima, izvan uobičajenih obrazaca. Autor koristi svoje prisustvo na raznim istorijskim poprištima kako bi osvetlio događaje i ličnosti na način na koji je retko ko mogao. Njegova životna priča počinje u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici sa guvernantom koja je radila za Gestapo, što je Ivanjiju omogućilo da tečno nauči nemački i kasnije postane Titov prevodilac.

Ivanji donosi jedinstvenu perspektivu o Jugoslaviji, ključnim figurama tog doba, poput Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ive Andrića i Ivana Stambolića. Kroz njegove priče saznajemo detalje o intimnim razgovorima sa Titom, koji nisu bili političke prirode već su otkrivali njegovu ličnu stranu, poput brige za psa. Takođe, dobijamo uvid u privatne anegdote o Krleži i drugim znamenitim ličnostima. Ivanji ne samo da prenosi istorijske činjenice, već stvara živopisnu sliku o zemlji koja je nekada postojala.

Knjiga nam otkriva i mnogo više od poznatih imena; ona nudi dublje razumevanje konteksta i atmosfere tog vremena. Ivanji pokazuje da stvarnost i logika ne moraju uvek biti povezani, te da je razumevanje prošlosti ključno za sagledavanje sadašnjosti.