Uralske sove se vratile na Vršačke planine

Jednostavne a efikasne ekološke akcije – ovo je formula po kojoj su građani Vršca i ekološki aktivisti odlučili da zaštite retke i ugrožene vrste koje žive na Vršačkim planinama. Uz pomoć Prirodnjačkog društva „Gea” sproveli su niz poduhvata koji su već dali vidljive rezultate, a novac za finansiranje svih akcija poslednje tri godine obezbeđuju mahom reciklažom limenki. Iako su akciju „Limenkom za naš breg” podržali brojni pojedinci, ali i tamošnja predškolska ustanova, nekoliko osnovnih škola, vršački PIO fond, kafići, prodavnice... prikupljena tek tona limenki preti da ove aktivnosti ostavi bez minimuma novca neophodnog za njihovo održavanje.

A šta su to do sada uradili?

– Zbog intenzivne seče šume, na Vršačkim planinama ima vrlo malo starih stabala sa prirodnim dupljama u kojima bi sove mogle da se gnezde. Zato su poslednjih decenija broj i brojnost vrsta sova značajno opali. U pokušaju da stanje promene, naši članovi su za 15 godina napravili više od 150 drvenih kućica različitih dimenzija i oblika, kao veštačke duplje, i rasporedili ih po širem području ove planine. Svaka kućica ima broj i memorisane koordinate, tako da članovi i volonteri prate i beleže naseljavanje i druga dešavanja u njima. Tako smo povratili populaciju uralskih sova, koja je pre toga praktično iščezla – objašnjavaju u ovom udruženju i dodaju da su kućice, na času tehničkog obrazovanja, pravili i postavljali i đaci osnovne škole iz sela Gudurica.

A kako se već dugo šume, livade, močvare pretvaraju u oranice, tako dolazi do uništavanja staništa i dramatičnog smanjenja mnogih vrsta vodozemaca. I za to su Vrščani našli jednostavno rešenje.

– Zbog vrlo malo mesta za život, u retkim stajaćim vodama postoji visoka koncentracija vrsta, jer više nemaju gde da žive. Da nevolja bude veća, lokalno stanovništvo ove bare često zaravnjava građevinskim otpadom i tako ih potpuno uništava, a korišćenje otrova u poljoprivredi još više doprinosi problemu. Na sve to, zbog klimatskih promena, leta su toplija i duža, sa sve češćim ranim prolećnim vrućinama i dugim sušama, tako da stajaće vode često presuše pre kraja razvojnog ciklusa vodozemaca. Da bi se bar nešto od navedenog sprečilo, u okolini Vršca produbljujemo i proširujemo postojeće bare i druge prirodne male stajaće vode – objašnjavaju u ovom udruženju kako lako izvodljive akcije mogu da pomognu u zaštiti retkih i ugroženih vrsta.

Istovremeno rade i na vraćanju retkih vrsta biljaka, tekunica, kao i nekoliko vrsta ptica grabljivica koje žive na livadama. Rešenje za to pronašli su u saradnji sa upravljačima zaštićenog područja i redovnom održavanju oko deset hektara livada. Po selima u okolini Vršca postavljeno je i 12 žičanih platformi na električne stubove, kako bi se izdigla rodina gnezda iznad vodova i sprečila stradanja mladunaca od strujnog udara i požara i kvarovi na mreži. U ovom kraju redovno se organizuje i zimska prihrana ptica, kampovi za osnovce na kojima se upoznaju sa prirodnim vrednostima Vršačkih planina...

– Sve ove akcije su finansirane projektno. Takav način je nepouzdan, jer se ne može znati da li će se dobiti donacija, neki donatori su prestali da finansiraju udruženja građana ili se konkursi raspisuju u doba godine kada se aktivnosti ne mogu sprovesti. Dovoljno je da se samo jedna godina propusti pa da se ponište rezultati nekih akcija. Zato smo morali da pronađemo stalan i nezavisan način finansiranja. Zajedno sa RECAN fondacijom, a uz finansijsku podršku Ministarstva zaštite životne sredine, pokrenuli smo kampanju „Limenka za naš breg” – kažu u Prirodnjačkom društvu „Gea” zbog čega je neophodno da što veći broj građana odlaže limenke na jednu od oko 100 lokacija na kojima se nalaze za to predviđene kutije.